М-77 Огањ је југословенски самоходни вишецевни лансер ракета 128 мм са 32 лансирне цеви и ракетом домета 20 км, снажно средство за ватрену подршку са највишим нивоом аутоматизације за ову категорију наоружња. Систем је уведен у наоружање 1977. године. На бази ракете ОГАЊ развијен је једноцевни преносни ракетни систем великог домета, ДЛР 128 мм, подесан за партизански начин ратовања.

М-77 Огањ

М-77 Огањ
М-77 Огањ

Основне карактеристике
Земља порекла  СФРЈ
Намена вишецевни бацач ракета
Први корисник Југословенска народна армија
Брзина на путу 80 km/h
Димензије и маса
Дужина 8.4 m
Ширина 2.49 m
Висина 3.1 m
Опрема
Главно наоружање 128 mm x 32
Споредно наоружање митраљез М2ХБ 12,7 mm и Бровинг на крову кабине теренског возила
Посада
Посада 5

РазвојУреди

Након успешно реализованог пројектовања вучног вишецевног лансера ракета ПЛАМЕН 128 мм са 32 лансирне цеви и брзоротирајућом ракетом домета 8,6 км започела је следећа етапа у развоју овог оружја вишецевни ракетни систем ОГАЊ, домета 20 км. Носиоц развојног пројекта био је Војно-технички институт на челу са професором машинства Обрадом Вучуровићем, док је серијска производња лансера и интеграција на платформи возила остварена у предузећу „Братство Нови Травник - БНТ". Ракете калибра 128 мм производила је фабрика Унис-Претис из Вогошћа. Развој лансера ракета М77 Огањ трајао је од 1968. до 1977. године. Прототип је први пут приказан на војној паради 1975. године, а серијска прозводња отпочела је пет година касније.

НаменаУреди

Користи се за изненадну и концентрисану ватру по циљевима великих размера, као што су концентрације живе силе, ватрена и техничка средства, колоне, центри везе, аеродроми, саобраћајни чворови, пристаништа, десанти и други рентабилни циљеви размештени у дубини противника.

КарактеристикеУреди

 
Лансер невођених ракета 128 мм M-77 Огањ.
  • Посада: 5 чланова
  • Лансер: возило ФАП 2026 БДС/А са 32 лансирне цеви калибра 128 mm
  • Борбена маса: 22,4 t
  • Маса празног возила: 17,8 t
  • Хоризонтално поље дејства: 183 степена (ручно 185 степени)
  • Вертикално поље дејства: -10 до 50 степени
  • Борбени комплет СВЛР: 64 ракете
  • Дејство: појединачним гађањем или рафално на сваких 0,8 s
  • Време гађања са оба пуњења без промене ватреног положаја : 6,5 min
  • Дужина возила у маршевском положају: 8,4 m
  • Висина возила у маршевском положају: 3,7 m
  • Ширина возила у маршевском положају: 2,6 m
  • Помоћно наоружање СВЛР М77:
    • митраљез М2ХБ 12,7 mm
    • Бровинг на крову кабине теренског возила

Карактеристике ракетеУреди

 
M-77 Огањ Војске Републике Српске са навученом церадом
  • Маса: 67,1 kg
  • Маса бојне главе: 19,5 kg
  • Максимална брзина ракете: 750 m/s
  • Максимални домет: 20.652 m
  • Површина дејства тренутно-фугасне бојне главе: 0,36 хектара
  • Површина дејства касетне бојне главе: - 1,1 хектар
  • Дужина ракете: 2.603 mm
  • Маса експлозивног пуњења: 4,05 kg
  • Број фрагмената:
    • пречника 10,32 mm : 930 комада
    • пречника 6,35 mm: 2.562 комада

МодернизацијаУреди

 
Модернизован М-77 Огањ са модуларним контејнером.
 
Невођена ракета „Град 2000" 122 мм домета 40 км.
 
Прототип модуларног „Огња" на чијиј универзалној платформи су постављени лансер невођених ракета 122 мм „Град" и лансер вођених ракета „Алас".

Војно-технчки институт започео је 2011. године рад на развоју самоходног модуларног вишецевног лансера МОРАВА који је успешно окончан 2015. године, а на чијој платформи возила могуће је поставити засебно или комбиновано лансере невођених ракета различитог калибра.[1] Упоредо, радило се на усавршавању невођене ракете „Град 2000" домета 40 км као и на развоју вођене противоклопне ракете „Алас" чије успешно опитовање довело до рада на развоју модуларног „ЛРСВМ М-18 Огањ" који ће бити у стању да испаљује све невођене ракете различитог калибра, али и вођене ракете. Пројектован као модуларна, лака и универзалана платформа возила погонске групе 6x6 на којој је могуће поставити засебно или комбиновано лансере 128 мм М-63 Пламен, 128 мм M-77 Огањ, 122 мм „Град" и „Алас" и испаљивати невођене ракете „Пламен С" домета 12,6 км, „М-77 Огањ" домета 21 км и 122 мм „Град 2000" домета 40 км, као и вођену ракету „Алас" користећи аутономни ИНС (инерциони навигациони систем).[2]

КориснициУреди

Војска СрбијеУреди

У саставу бригада КоВ Војске Србије су четири дивизиона са по четири батерије самоходних вишецевних лансера ракета (СВЛР) 128 mm М77 огањ. Лансери су постављени на модификована теренска возила ФАП 2026 БС/АВ. Батерија од 6 СВЛР гађањем са оба пуњења на максималном домету може да неутралише циљ на површини од 156 хектара.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди