Вогошћа

Вогошћа
Вогошћа;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Кантон Сарајево
Општина	Вогошћа
Становништво
— 2013.	10.568
Географске карактеристике
Координате	43° 54′ 05″ СГШ; 18° 20′ 40″ ИГД / 43.90145° СГШ; 18.34436° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Вогошћа Вогошћа на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	71320
Позивни број	033

Вогошћа је градско насеље и сједиште општине Вогошћа, једне од девет општина Кантона Сарајево. Пре рата у Босни и Херцеговини припадала је Граду Сарајево.

ГеографијаУреди

Општина Вогошћа покрива 72 km², и удаљена је 6 km од центра Сарајева, 70 km од Зенице и 100 km од Тузле. Посједује комуникацијске везе, магистрални пут Брод–Сарајево-Метковић, магистралну железничку пругу Винковци (Хрватска)–Сарајево–Плоче (Јадранско море). Подручје има развијену инфраструктуру, електроенергетске медије, угаљ, природни гас, природне ресурсе плодне долине ријеке Босне итд.

Овде се налази Спомен-костурница у Вогошћи.

СтановништвоУреди

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Вогошћа (једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 24.647 становника, распоређених у 21 насељеном месту.

Националност^[1]	1991.	1981.	1971.
Муслимани ^[а]	12.499 (50,71%)	8.146 (43,64%)	5.938 (41,23%)
Срби	8.813 (35,75%)	7.273 (38,97%)	6.728 (46,71%)
Хрвати	1.071 (4,34%)	1.026 (5,49%)	1.186 (8,23%)
Југословени	1.730 (7,01%)	1.833 (9,82%)	247 (1,71%)
остали и непознато	534 (2,16%)	385 (2,06%)	303 (2,10%)
Укупно	24.647	18.663	14.402

Већински насељена српским становништвом, Вогошћа је са околином од 1992. до 1996. била под контролом Војске Републике Српске. Дејтонским споразумом општина је у целини припала Федерацији БиХ, а српско становништво се у страху махом иселило и населило широм Републике Српске и других земаља.

Насељена мјестаУреди

Благовац, Будишићи, Доња Вогошћа, Гареж, Гора, Граховиште, Хотоњ, Каменица, Кобиља Глава, Кремеш, Кривоглавци, Љубина-Потуровићи, Небочај, Перца, Семизовац, Свраке, Тиховићи, Угљешићи, Угорско, Вогошћа и Врапче.

Град ВогошћаУреди

Попис 1991.‍

Срби	4,698	44,32%
Муслимани	3,724	35,13%
Југословени	1,291	12,18%
Хрвати	545	5,14%
остали	340	3,20%
укупно: 10.598

ПривредаУреди

Током 1980-их, Општина Вогошћа забележила је стабилан и динамичан развој и била је препознатљива по врло високом нивоу развијености у области индустрије. Вогошћа је била позната као друга општина у бившој Југославији по развијености тј. нивоу националног дохотка по глави становника. Таквом стању у највећој мери допринео је развој аутомобилске индустрије (Творница аутомобила Сарајево). У привредној структури шире регије рударство и индустрија представљају доминирајуће области у привређивању. Сарадња општине Вогошћа са другим земљама у предратном периоду била је на високом нивоу. Поред развијене инфраструктуре, локалног и међуградског саобраћаја Вогошћа има развијену телекомуникацијску и ПТТ мрежу са властитом централом од 12000 бројева, властити РТВ Сервис са предајником.

РеференцеУреди

^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[2] Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

[1]

[а]