Вогошћа
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Вогошћа је градско насеље и сједиште општине Вогошћа, једне од девет општина Кантона Сарајево. Пре рата у Босни и Херцеговини припадала је Граду Сарајево.
Вогошћа | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Кантон Сарајево |
| Општина | Вогошћа |
| Становништво | |
| — 2013. |  10.568 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 54′ 05″ СГШ; 18° 20′ 40″ ИГД / 43.90145° СГШ; 18.34436° ИГДКоординате: 43° 54′ 05″ СГШ; 18° 20′ 40″ ИГД / 43.90145° СГШ; 18.34436° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Вогошћа Вогошћа на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71320 |
| Позивни број | 033 |
ГеографијаУреди
Општина Вогошћа покрива 72 km², и удаљена је 6 km од центра Сарајева, 70 km од Зенице и 100 km од Тузле. Посједује комуникацијске везе, магистрални пут Брод–Сарајево-Метковић, магистралну железничку пругу Винковци (Хрватска)–Сарајево–Плоче (Јадранско море). Подручје има развијену инфраструктуру, електроенергетске медије, угаљ, природни гас, природне ресурсе плодне долине ријеке Босне итд.
Овде се налази Спомен-костурница у Вогошћи.
СтановништвоУреди
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Вогошћа (једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 24.647 становника, распоређених у 21 насељеном месту.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани [а] | 12.499 (50,71%) | 8.146 (43,64%) | 5.938 (41,23%) |
| Срби | 8.813 (35,75%) | 7.273 (38,97%) | 6.728 (46,71%) |
| Хрвати | 1.071 (4,34%) | 1.026 (5,49%) | 1.186 (8,23%) |
| Југословени | 1.730 (7,01%) | 1.833 (9,82%) | 247 (1,71%) |
| остали и непознато | 534 (2,16%) | 385 (2,06%) | 303 (2,10%) |
| Укупно | 24.647 | 18.663 | 14.402 |
Већински насељена српским становништвом, Вогошћа је са околином од 1992. до 1996. била под контролом Војске Републике Српске. Дејтонским споразумом општина је у целини припала Федерацији БиХ, а српско становништво се у страху махом иселило и населило широм Републике Српске и других земаља.
Насељена мјестаУреди
Благовац, Будишићи, Доња Вогошћа, Гареж, Гора, Граховиште, Хотоњ, Каменица, Кобиља Глава, Кремеш, Кривоглавци, Љубина-Потуровићи, Небочај, Перца, Семизовац, Свраке, Тиховићи, Угљешићи, Угорско, Вогошћа и Врапче.
Град ВогошћаУреди
ПривредаУреди
Током 1980-их, Општина Вогошћа забележила је стабилан и динамичан развој и била је препознатљива по врло високом нивоу развијености у области индустрије. Вогошћа је била позната као друга општина у бившој Југославији по развијености тј. нивоу националног дохотка по глави становника. Таквом стању у највећој мери допринео је развој аутомобилске индустрије (Творница аутомобила Сарајево). У привредној структури шире регије рударство и индустрија представљају доминирајуће области у привређивању. Сарадња општине Вогошћа са другим земљама у предратном периоду била је на високом нивоу. Поред развијене инфраструктуре, локалног и међуградског саобраћаја Вогошћа има развијену телекомуникацијску и ПТТ мрежу са властитом централом од 12000 бројева, властити РТВ Сервис са предајником.
