Награда Лазар Трифуновић

Награда Лазар Трифуновић установљена је 1992. године са циљем да подстиче и негује критичку мисао и критичка гледишта о савременој ликовној и визуелној уметности, исказана у писаним формама и електронским медијима. Ово јединствено стручно признање које се додељује за стваралаштво у једној календарској години, на иницијативу Културног центра Београда основали су: Одељење за историју уметности Филозофског факултета у Београду, Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Друштво историчара уметности Србије, Удружење ликовних уметника Србије, Београдски програм РТС и Удружење ликовних критичара Србије, институције са којима је Лазар Трифуновић имао дугогодишњу сарадњу.

Награда се додељује од 1993. године и носи име Др Лазара Трифуновића ( Београд, 14.01.1929 – 23. 07.1983), истакнутог српског историчара уметности, ликовног критичара и ватреног промотера авангардних идеја у уметности, научника свестраног хуманистичког образовања, најмлађег управника Народног музеја у Београду, плодног публицисте и харизматичног професора модерне историје уметности XX века на Групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Завршивши студије историје уметности 1955. године, на матичном факултету је и докторирао 1960. са тезом Српско сликарство 1900-1950. Као млад научник, који је скоро цео свој радни век посветио образовању младих, утемељио је нову научну дисциплину - историју модерне уметности и установио истоимену катедру, са новом методологијом и компаративним студијама историје уметности али и модерне социологије, филозофије, књижевности, математичких наука.

Бескомпромисни борац за истинске вредности у уметности, луцидна и сугестивна личност, професор Лазар Трифуновић је предавања за своје студенте претварао у свечаности духа на којима је уз полемику једне и друге стране неговао достојанство професора и достојанство студената, припремајући будуће историчаре уметности за одговорно бављење различитим стручним пословима. Из богате библиографије Лазара Трифуновића од преко триста публикованих наслова: критика, есеја, студија, књига, научних радова, преведене стручне литратуре, најзаначаније и најпопуларније су студије: Српско сликарство 1900-1950 (изд. Нолит 1973) и Сликарски правци XX века (Јединство, Приштина 1982), која је настала из истоименог серијала Школског програма Телевизије Београд из 1979. године.

Административно седиште награде је адреса Културног центра Београда, где се организују послови рада Одбора и Жирија , као и свечаности на којима се сваке године традиционално додељује награда 14. јануара, на рођендан Лазара Трифуновића.

Добитници

уреди
  • 2018. Маја Станковић, за историјскоуметничку студију Art Is What Makes Life More Interesting Than Art (Уметност је оно што чини живот занимљивијим од уметности) , објављен у Зборнику за студије модерне уметности Филозофског факултета у Београду и теоријску критику Going, Going, Gone, објављену на порталу Студије савремености
  • 2019. Симона Огњановић, за студијски текст Речник миграција: једно могуће тумачење деведесетих, публикован у каталогу изложбе Деведесете: речник миграција, Музеј Југославије
  • 2020. Софија Миленковић, за студију под називом Странац у Паризу: критичка рецепција Саве Шумановића на париској уметничкој сцени од 1926. до 1928, објављену у научном часопису Зборник Семинара за студије модерне уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду и Гордана Станишић, за историјско-уметнички текст О цртежима Лазара Возаревића у монографији Лазар Возаревић, издање Фонда Вујичић колекција (Београд, 2020.) и стручни текст Дамјан на искуствима Дамјана у каталогу истоимене изложбе у Народном музеју у Београду
  • 2021. Слађана Петровић Варагић, за ауторски осмишљен и критички интониран видео серијал посвећен 58. Октобарском салону, који је објављен и реализован у оквиру пројекта Критика на делу
  • 2022. Мирослав Карић за текст Студија случаја, објављен у истоименом каталогу самосталне изложбе Биљане Ђурђевић, одржане у Салону Музеја савремене уметности, од 25. марта до 23. маја 2022.[5][6]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди