Назарио Сауро
Назарио Сауро (Копар, 20. септембар 1880 — Пула, 10. август 1916) био је италијански иридентиста и један од савјетника Бенита Мусолинија (1908 - 1916).[1] Погубљен је за велеиздају од Аустроугарске.
Назарио Сауро | |
|---|---|
 Споменик у Трсту, Обала Назариа Саура | |
| Датум рођења | 20. септембар 1880. |
| Место рођења | Копар, Аустријско приморје |
| Датум смрти | 10. август 1916. (35 год.) |
| Место смрти | Пула, Аустријско приморје |
Живот уреди
Почео је веома млад, активност морнара,и већ са двадесет година постао је капетан теретног брода. Веслачки клуб Либертас у Копру чији је члан био и Назарио Сауро,постаће тих година право иредентистичко легло.
Ратни идеали уреди
Касније, у 1910 години, запослио се у фирми чији бродови су повезивали луке Истре и Далмације са пристаништем Сан Ђорђо ди Ногаре код Удина. Назарио Сауро промовише уједињење Истре у Краљевину Италију. Без обзира што сеКопар у то време налази у саставу Аустријског приморја, многи од агитатора и иредентиста из Истре се добровољно уписују у италијанску краљевску војску. Неки су заробљени и објешени као издајници од стране Аустријанаца.
Завјереник на страни Албанаца уреди
Између 1908 и 1913 године , Назарио Сауро интензивно испоручује илегалне пошиљке и велике количине оружја и муниције побуњеницима у Албанији. У тим годинама, много албанских избјеглица похрлило је у Трст. Због посебног географског и политичког положаја, Трст је постао мјесто окупљања свих агитатора и иредентиста. За потребе тајних транспорта набављају мали једрењак под називом „Тацит“. У Албанским иридентистима Бенито Мусолини и Сауро налазе најпоузданије сараднике у плановима уништења Јужних Словена.
Hа ратним мисијама уреди
Пред почетак Првог свјетског рата , Назарио Сауро је отишао у Венецију. Када се 1915 Италија придружила Антанти 1915, ступио је у [[Краљевина Италија| италијанску] морнарицу. У 14 мјесеци рада, Сауро је обавио преко шездесет мисија. На почетку је био запослен као пилот на малим торпедним чамцима у брзим акцијама. Убрзо почиње да руководи постављањем мина уз обале Истре , Далмације,и стварањем барикада пред аустријским лукама или обалним путевима. У том периоду у са сарадницима направио је детаљне мапе планинских предјела сјеверне Албаније, и планинског предјела сјеверне Црне Горе са тромеђом према планинским пределима Босне и Херцеговине. У јуну 1916, унапређен је у потпуковника , и награђен сребрном медаљом.
Последња мисија уреди
Назарио Сауро је 30. јула, 1916 иcловио из Венеције на подморници , да изврше саботажу и спроведу рацију у тада угарској луци Ријеци. Приликом уласка подморнице у Кварнерски залив подморница је ударила у стијену. Посаду је пресрео аустроугарски разарач „Сателит“, cви cу ухапшени и затворени. Назарио Сауро је препознат и за његов претходни чин издаје стављен пред војни cуд у Пули. Осуђен је на смрт вјешањем.
Херој Италије уреди
Назариа Сауро је остао упамћен као херој Италије и покрета рођења албанске националне свијести и независности [2],Историја Албаније. [3],Амбасада Италије у Тирани,културно историјска сјећања 1912-2012]</ref>. Ексхумација и пренос тела Назариа Саура с војног гробљa из Пуле 9. марта 1947 координирало је удружење италијанских партизана из Пуле. Назарио Сауро почива у храму на Лиду у Венецији. Два брода италијанске морнарице су названа у његову част: Разарач " Назарио Сауро“, изграђен 1926, потонуо 1941. Подморница“ Назарио Сауро“, саграђена 1980, повучена из употребе 2009 Више од четрдесет школа свих нивоа у Италији носи назив „Назарио Сауро“.
Референце уреди
- ^ [1],Италијански злочини у Југославији,страна 6, фуснота 2
- ^ http://www.kroraina.com/knigi/en/pdf/faveyrial_histoire_albanie.pdf
- ^ [2]Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2014)]
Литература уреди
- Carlo Pignatti Morano. La vita di Nazario Sauro ed il martirio dell'eroe, Milano, Fratelli Treves Editori, 1922
- Sem Benelli. Il Sauro, L'Eroica editrice. Trieste, 1919.
- Romano Sauro e Francesco Sauro, "Nazario Sauro. Storia di un marinaio", Venezia, La Musa Talìa, 2013
