Народна ношња

Odeća koju su ljudi nosili u prošlosti, a danas služi kao važan deo očuvanja nacionalne tradicije

Народна ношња или традиционална одећа јесте назив за одећу која се пре носила. Она изражава идентитет кроз костим, који се обично може повезати са географским подручјем или временским периодом. Помоћу ношње може да се одреди етничка припадност, верски, социјални или брачни статус. Ако се костим користи за представљање културе или идентитета одређене етничке групе, обично је познат као етнички костим (етничка одећа, етничко одевање, традиционално одевање). Што се тиче етничких ношњи, оне постоје у 2 облика: за свакодневне прилике или поводом неких фестивала кад се праве свечане ношње.

Народни музеј Крушевац - женска градска ношња и накит

На западу, где су западни кодекси облачења уобичајени, традиционална одећа се често носи на посебним догађајима, посебно оним повезаним са културним традицијама, баштином тј наслеђем.

У модерном времену постоје случајеви у којима се традиционална ношња мора носити и одређена је сумпутарним законима, који настоје регулисати ограничења у одевању, исхрани итд. У Бутану мушкарци морају носити Го и Керу а жене Киру и Тего, укључујући и оне који нису део њихове културе. У Саудијској Арабији се од жена тражи да носе Абају[1].

Српске народне ношње уреди

 
Шумадијска ношња
 
Кнез Павле Карађорђевић као дечак око 1904. године у старосрбијанској-торлачкој народној ношњи.

Српска народна ношња јесте једна од главних обележја српској етничкој припадности, култури и традицији. Данас на увид можемо наћи сачуване ношње из 19. века и почетка 20. века. Модерним, западним начином облачења се престала носити традиционална ношња. Српска народна ношња је била различита у зависности од региона у коме се носила. Јасна Бјеладиновић је сеоске ношње Србије[2] класификовала према четири већа природно-географска и кулурна региона установљујући:

  • Шопски тип ношње (источна Србија)

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Abaya (на језику: енглески), 2020-06-01, Приступљено 2020-06-02 
  2. ^ „Посебна издања”. Етнографски музеј у Београду. Архивирано из оригинала 03. 06. 2020. г. Приступљено 2020-06-03.