Наум Охридски

Бугарски писац и мисионар

Свети Наум Охридски је био ученик словенских апостола Ћирила и Методија и један од петочисленика, који су најревносније сарађивали са Ћирилом и Методијем.[1]

Свети Наум Охридски
Манастир Светог Наума код Охрида, где се налазе и мошти.

Наум је говорио многе језике. Путовао је у Рим, где се, према црквеним списима, прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. При повратку из Рима, Климент и Наум су се настанили, уз помоћ цара Бориса Михаила, бугарског крститеља, на обалама Охридског језера. Док је Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који се и данас ту налази. Манастир Светог Наума је вековима служио као уточиште и сматрао се за извор чудотворне силе.

Око Наума се сабрало мноштво монаха одасвуд са Балкана. Списи говоре како је Наум био мудар учитељ, јединствен руковођа монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Посебно се посветио превођењу Светог писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски.

За Наума се тврди да је чинио чудеса и током живота и по смрти, а његовим моштима се и данас приписују чудотворне моћи, нарочито исцељења од тешких болести, понаособ лудила.[2]

Преминуо је у првој половини 10. века и сахрањен у манастирској Цркви Светог Наума.

Свети Јован Шангајски посебно је поштовао Светог Наума Охридског јер је имао моћ исцељења душевно оболелих. Управо са иконом светог Наума обилазио је болнице и молио се за здравље болесника.

Српска православна црква слави га 23. децембра по црквеном, а 5. јануара по грегоријанском календару.[3]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Преподобни Наум Охридски Чудотворац”. СПЦ. Приступљено 29. 1. 2021. 
  2. ^ „PREPODOBNI NAUM OHRIDSKI”. Православна црква. Приступљено 29. 1. 2021. 
  3. ^ „Свети преподобни Наум Охридски”. Пријатељ Божији. Приступљено 29. 1. 2021. 

Спољашње везеУреди

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.