Нафтифин (Нафтин) је антимикотик из групе алиламина.[1] Терапијски се примењује у облику масти и гелова, и то најчешће формулисаних као 1% нафтифин хидрохлорид.[2] Нафтифин је уједно и прво антифунгално средство из групе алиламина које је постало доступно на тржишту.

Нафтифин
IUPAC име
(2E)-N-methyl-N-(1-naphthylmethyl)-3-phenylprop-2-en-1-amine
Идентификатори
CAS број65472-88-0 ДаY
ATC кодD01AE22 (WHO)
PubChemCID 47641
DrugBankDB00735
Хемијски подаци
ФормулаC21H21N
Моларна маса287.398 g/mol

Нафтифин делује као специфични инхибитор сквален епоксидазе, ензима кључног за нормалну синтезу ергостерола код гљивица. Његова инхибиција има за последицу смањен удео ергостерола у ћелијској мембрани,[3] а ово за узврат утиче на промену особина мембране, смањујући њену способност да ефикасно одржава киселост цитосола и транспортује хранљиве материје. Додатно, нагомиливање сквалена у цитосолу делује токсично по ћелију.[4]

Нафтифин се користи искључиво топикално, јер одмах након апсорпције из дигестивног тракта подлеже значајној метаболичкој деградацији у јетри, па није прикладан за системску употребу. Примењује се примарно код дерматомикоза.

Извори уреди

  1. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 897,899. ISBN 0781744431. 
  2. ^ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0. 
  3. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  4. ^ Соте Владимиров, Добрила Живанов-Стакић (2006). Фармацеутска хемија, II део. Београд: Фармацеутски факултет. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).