Википедија

Национални парк Закоума

Национални парк Закоума је национални парк у југоисточном делу Чада, Саламат региону и површине је 3.000 km².[1][2][3] Закоума је најстарији национални парк у држави, успостављен 1963. године председничким декретом, дајући му највиши облик заштите према националним законима. Са њим управља непрофина организација за заштиту афричких паркова од 2010. године, у партнерству са Владом Чада.

Национални парк Закоума
IUCN категорија II (национални парк)
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Закоума
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Закоума
Мјесто Чад
Координате10° 50′ 52″ N 19° 38′ 52″ E / 10.84778° С; 19.64778° И / 10.84778; 19.64778
Површина3,000 km²
Основано1963. године
Управљачко тијелоНационални паркови Африке

Флора и фауна

уреди

Закоума је део суданско—сахеланског вегетационог подручја на којима се налазе жбуња, високе траве и шуме акације.[4] Биљне врсте које настањују парк укључују врсте Combretaceae и Vachellia seya.[4][5]

У Закоуми пописане су разне врсте великих сисара као што су антилопа, афрички биво, афрички слон, жирафе (укључујући једне од највећих популација кардофанских жирафа у земљи), хартбист, афрички леопард и афрички лав.[6][1][2][7]
Године 2016. британски лист The Independent написао је да је у последњих неколико година дошло до повећања популације бивола, жирафа и лавова.[1] Јужноафрички Тајмс известио је да у парку постоји присуство хиљада бивола, више од 13 лавова и непознати број леопарда, као и план за поновно успостављање врсте црног носорога.[8]

Постојала је студија о малим копненим сисарима Националног парка Закоуме, објављена 2004. године. Глодари у парку укључују врсте као што су Arvicanthis niloticus, Taterillus congicus, Mastomys erythroleucus, Lemniscomys zebra, Acomys johannis, Acomys johannis, Mus mattheyi, Xerus erythropus и врсту Mastomys kollmannspergeri. Све ровчице пописане у парку припадају врсти Suncus.[4]

Птице пописане у парку укључују нојеве, ждралове, орлове, Ardea alba modesta, чапље, пеликане и роде.[2][7][9] Специфичне врсте укључују Bucorvus abyssinicus, Lybius rolleti, Merops nubicus и Quelea quelea.[10][11][12]

Слонови

уреди

Популација слонова у парку доживела је велики пад током 2000-их година иако су процене варирале.[13][14] Према часопису Национална географија и Теч Тајмсу, на простору Националног парка Закоума живело је више од 4.000 слонова 2002. године, а 2005. мање од 900, док је 2010. године било између 400—450 слонова настањених у овом парку.[7][15] Кина Дејли извештала је да је између 3020 и 3835 слонова било у парку између 2005 и 2006 године, а Хиндустан Тајмс да је на простору парка почетком 2006. године било 3500 слонова.[16][17] Британски The Independent издао је извештај 2010. године о томе да је 4000 слонова настањивало Закоуму 2006. године.[1]
Си-Ен-Ен, Њујорк тајмс и Тајмс извештавали су о 4300—4500 слонова у парку током 2002. године и око 450 слонова у парку од краја 2012. до априла 2015. године.[3][8][18]

Слонови Закоуме су пописивани 2014. године у склопу пописа слонова у Африци. Након великих залагања непрофитне организација Афрички паркови 2010. године, број слонова у парку престао је да опада, а стада су касније почела поново да се шире дуж парка.[2][7][19] По попису из фебруара 2017. године у парку је настањено више од 500 слонова, што вероватно представља највеће јединствено стадо слонова на свету.[7][15]

Више до 100 слонова у Закоуми убијени су 2006. године.[16][20][21] Седам слонова убијено је 2007. године, што указује на смањење убијања слонова, због напора за заштиту Закоуме.[7] Ипак, почетком 2010. године од стране суданских ловаца у парку је убијено 60 слонова, непосредно пре почетка преузимања вођења парка од стране Афричких паркова.[22] Године 2015. Си-Ен-Ен известио је да у парку од 2011. године није било убијања слонова, као ни наредних пет година.[3] У периоду између 2010—2013 није било рађања слонова, али рођено их је око 50 између 2014—2015. године, а још 70, 2016. године.[7][15][18] Према листу The Independent, рођена су 23 слона 2013. године и још 20 њих 2015. године.[1] Си-Ен-Ен је извештавао априлу 2015. године, да је више од 40 слонова рођено 2013. године.[3] Према наводима Афричких паркова између 2016. и фебруара 2017. године, није било лова на слонове.[15]

Црни носорог

уреди

Последњи црни носорог на простору парка виђен је 1972. године.[3][23] У периоду од 2015—2016, непрофитна организација Афрички паркови развила је план о поновном насељавању Националног парка Закоума са црним носорогом.[1][23][24]
Након потписивања меморандума о разумевању између влада Чада и Јужне Африке 2017. године, од стране Министарства за животну средину, у Закоуму је допремљено шест црних носорога у складу са уговором о њиховом надгледању.[13][25]

Историја

уреди

Национални парк Закоума најстарији је национални парк у Чаду, основан 1963. године.[26][13][15] Животињски свет у парку угрожавала је трговина слоновима, лов и риболов. Напад на парк десио се 2007. године, када су побуњеници убили 3 чувара парка и више слонова, због 1,5 тона слоноваче.[27][28] Влада Чада почела је да ради са Афричким парковима 2010. године, како би помогла у управљању и заштити парка, њеног дивљег света а нарочито у заштити слонова.[1][3][7][15] Стратегија за борбу против лова у парку укључује 60 опремљених чувара са глобалним позиционим системима за праћење, опрему за комуникацију и употребу возила.[1][7][15] Европска унија уручила је 6,9 милиона евра 2011. године у систем зашитите овог парка.[29] Напори за заштиту проширили су се и ван граница парка.[7] Ловци су у више наврата нападали национални парк од 2010. године и убили неколико чувара.[1][3][7][18]
Због учесталих напада у парку су изграђене базе, набављен још један авион и оформљен тим за хитне интервенције назван Мамба.[3][7] До 1998. године 23 чувара су погинула штитећи парк, укључујући још 7 2007, 4 између 2008 и 2010. и 6 чувара 2012. године.[29]

Народи Чада прославили су педесетогодишњицу парка у фебруару 2014. године. Одржана је церемонија у част обележавања, а присуствовао јој је и председник Чада, Идрис Деби.[26]
Афрички паркови који су руководили Националним парко Закоума заслужни су за смањење лова и риболова, сече шуме као и за повећање популације слонова.[7][13]

Године 2016. у камповима у парку било је више од 5000 локалних становника. Наредних година отворено је више туристичких кампова и тиме повећан капацитет за пријем туриста.[29]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з Dymoke, Alex (13. 4. 2016). „Zakouma: a life-line for Chad's elephants”. The Independent. London: Independent Print Limited. ISSN 0951-9467. OCLC 185201487. Приступљено 25. 10. 2017. 
  2. ^ а б в г Antonínová, Markéta (30. 4. 2014). „Flying Over Zakouma National Park in Chad”. Great Elephant Census. Приступљено 25. 10. 2017. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Formanek, Ingrid; Thompson, Nick (10. 4. 2015). „Conservation is war: Inside the battle to save Africa's elephants”. CNN. Приступљено 26. 10. 2017. 
  4. ^ а б в Granjon, Laurent; Houssin, Céline; Lecompte, Emilie; Angaya, Maho; César, Jean; Cornette, Raphaël; Dobigny, Gauthier; Denys, Christiane (септембар 2004). „Community ecology of the terrestrial small mammals of Zakouma National Park, Chad”. Acta Theriologica. 49 (2): 215—234. Приступљено 25. 10. 2017 — преко Springer Science+Business Media. 
  5. ^ Calenge, Clement; Maillard, Daniel; Gaillard, Jean-Michel; Merlot, Leon (јул 2002). „Elephant damage to trees of wooded savanna in Zakouma National Park, Chad”. Journal of Tropical Ecology. 18 (4): 599—614. Приступљено 26. 10. 2017. 
  6. ^ East, Rod (1990). Antelopes: Global Survey and Regional Action Plans, Part 3. International Union for Conservation of Nature. стр. 159. Приступљено 9. 11. 2017. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Nuwer, Rachel (2017). „The Rare African Park Where Elephants Are Thriving”. National Geographic. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454. Приступљено 25. 10. 2017. 
  8. ^ а б „Chad battles poachers in war to save elephants”. The Times. Johannesburg: Times Media Group. 27. 4. 2013. Приступљено 9. 11. 2017. 
  9. ^ „Wildest in Africa.”. The Sunday Independent. Sekunjalo Investments. 15. 4. 2012. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  10. ^ „Celebrating Zakouma National Park”. Africa Geographic. 11. 3. 2015. Приступљено 7. 2. 2018. 
  11. ^ Bell, Colin (17. 3. 2015). „Black-breasted barbet spotted in Zakouma”. Africa Geographic. Приступљено 7. 2. 2018. 
  12. ^ „Breathing new life into Chad’s Zakouma National Park”. Africa Geographic. 4. 9. 2017. Архивирано из оригинала 30. 03. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2018. 
  13. ^ а б в г „Chad extends key conservation area in national park”. The Citizen. Johannesburg: Caxton and CTP Publishers and Printers. 2017. Приступљено 26. 10. 2017. 
  14. ^ Hancock, Stephanie (31. 5. 2007). „Tourists brave Chad's wild territory”. BBC News. Приступљено 9. 11. 2017. 
  15. ^ а б в г д ђ е Del Rosario, Arrianne (8. 2. 2017). „Chad Zakouma National Park in Africa Offers Elephants Refuge from Poachers”. Tech Times. Приступљено 26. 10. 2017. 
  16. ^ а б „Poachers slaughter 100 elephants in Chad”. China Daily. 1. 9. 2006. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  17. ^ „Elephant Population Goes Down Alarmingly in Central Africa”. Hindustan Times. New Delhi: HT Media. 12. 12. 2008. OCLC 231696742. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  18. ^ а б в Gettleman, Jeffrey (31. 12. 2012). „Rangers in Isolated Central Africa Uncover Grim Cost of Protecting Wildlife”. The New York Times. The New York Times Company. ISSN 0362-4331. OCLC 1645522. Приступљено 26. 10. 2017. 
  19. ^ Leithead, Alastair (27. 12. 2017). „The country that brought its elephants back from the brink”. BBC News. Приступљено 7. 2. 2018. 
  20. ^ „Science; Notebook”. The Washington Post. Washington, D.C. 4. 9. 2006. ISSN 0190-8286. OCLC 2269358. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  21. ^ „Chad elephants come under attack from ivory poachers.”. The Mercury. Durban: Sekunjalo Investments. 8. 3. 2007. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  22. ^ Swingler, Shaun (10. 12. 2014). „Chad, Botswana Beacons of Hope”. Cape Times. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  23. ^ а б Smith, David (21. 8. 2015). „Black rhino to be reintroduced in Chad”. The Guardian. Guardian Media Group. Приступљено 25. 10. 2017. 
  24. ^ Gitau, Beatrice (21. 8. 2015). „How One Group Plans to Save Black Rhinos from Poachers in South Africa”. The Christian Science Monitor. Boston: Christian Science Publishing Society. ISSN 0882-7729. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  25. ^ „South Africa brings black rhinos back to Chad”. The Times. 9. 10. 2017. Архивирано из оригинала 30. 03. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2018. 
  26. ^ а б „Chad marks Zakouma National Park anniversary”. The Washington Post. 21. 2. 2014. Приступљено 25. 10. 2017.  Note: Slides 1–7; 9–11.
  27. ^ Begley, Sharon (10. 3. 2008). „Extinction Trade”. Newsweek. ISSN 0028-9604. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  28. ^ „Bid for ivory ban to save our giants.”. Sunday Tribune. 3. 6. 2007. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  29. ^ а б в Roberts, Sophy (30. 1. 2015). „Up close with elephants in Chad”. Financial Times. London. ISSN 0307-1766. Приступљено 7. 11. 2017. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Закоума&oldid=26948270”