Моста је мали, али густо насељен град у северном региону Малте. Његова популација је 23,482 људи, а величина регије 6.8 km. Најистакнутија зграда у Мости је Ротунда, велика базилика коју је изградила волонтерска радна снага њених парохијана.

Моста слави парохијски празник Велике Госпојине сваког 15. Прослава Дана гозбе у Мости популарна је и међу локалним становништвом и међу туристима. Град украшавају локални парохијани и суграђани, трудећи се да покажу своју наклоност према граду и његовом свецу заштитнику, неколико недеља уочи јавне поворке.

Регија Моста на мапи Малте

Опште уреди

Историја уреди

Моста је настањена још од праисторије. Долмени у границама Мосте и колотечине су примарни доказ за то. Сваки долмен има два правоугаона стајаћа камена и још један сличан камен постављен хоризонтално изнад друга два.[1]

У средњем веку, Моста је била мали хамлет међу бројним другим хамлетима, од којих је сваки ретко насељен. Ова мала села била су Раħал, Раħал Ħобла, Раħал Песа или Писе, Раħал Сир, Раħал Кирципулли, Раħал Брабар и Раħал Димецх. У 16. веку ови хамлети су се смањили на значају и Моста је заузела своје место главног села. Апостолска посета Мгр Пиетро Дусине 1575. наговестило је да црква посвећена Великој Госпоји била толико важна да су је погрешно звали "парохијска црква". У Мости је 1575. живело је 580 људи.[2]

Моста је, у савремено време, сведок изградње многих нових кућа. Нове изграђене зоне са стамбеним кућама налазе се на периферији старије Мосте. Ове нове зоне су познате као: Санта Маргерита, Тал-Блата л-Гħоља, Иż-Żокрија, Ис-Сгħајтар и Та' Млит. То значи да се број становника Мосте повећава. Моста је такође постала ужурбани комерцијални центар. Сва ова дешавања учинила су Мосту великим градом по локалним стандардима и данас је међу највећима на Малтешким острвима.[3]

Транспорт уреди

Пошто је Моста у центру Малте, аутобуси пролазе кроз Мосту на путу за Буġибба, Бурмаррад, Залив Светог Павла, Ћаwра, Xемxија, Мġарр, Ċиркеwwа и Меллиеħа.

Социјалне групе уреди

Моста има своје извиђаче и водиче за девојке, два клуба бендова (Ницоло' Исоуард и Санта Марија), и две фабрике ватромета (Санта Марија и 15 та' Аwwиссу). Много саобраћаја пролази кроз Уставотворну улицу, једну од главних улица Мосте, која повезује југ са севером.

Легенде уреди

Град има неколико легенди као што су "Невеста Моста" (Л-Гħаруса тал-Моста).[4]

Едукација уреди

Quality Schools International води међународну школу QСИ Малта у Мости.

Места интересовања уреди

Моста Ротунда или Моста купола уреди

 
Моста Ротунда или Моста купола

Моста је трећa по величини куполa без потпоре на свету. Црква позната као Моста Ротунда или Моста купола, посвећена је Успењу. Од свог настанка као парохије 1608. године, Моста је имала три различите цркве изграђене на истом месту, а садашњу је пројектовао Ђорђо Гроње де Васе, француски становник Мосте. Грогнетов дизајн био је заснован на дизајну римског Пантеона.

Ротунда има пречник од 55,20 метара споља и 39,60 метара изнутра. Главна фасада је окренута према југу и има шест стубова у јонском стилу. Са сваке стране од фасаде се уздиже торањ. Након предње коте, црква има сличан стил позади, али без звоника. Купола је грађена по принципу профила контактне мреже, што значи да је сваки камен био положен преко камена испод ње.

Црква је трајала 27 година и постала је главна атракција. Дана 9. априла 1942. црква је скоро уништена током Другог светског рата. Бомба Осовине погодила је куполу цркве док су људи били унутра, али није експлодирала. Детонатор је уклоњен и реплика бомбе је сада приказана као спомен.

Споменик лаву на тргу Ротунда уреди

Истакнута карактеристика Трга Ротунда је статуа лава на постаменту, која је уклоњена 2023. године и постављена у јавну башту иза цркве. Некада је ово био део фонтане која је првобитно била у Слијеми. Фонтана је од тада уклоњена. Направљена је у ливници Вал д’Осне у Паризу. На постољу су утиснути грб Мосте и грб независне Малте.

Катакомбе Та' Бистра уреди

Катакомбе Та' Бистра су највећи скуп катакомби пронађених ван Рабата, а налазе се у Трик ил-Миссјунарји Малтин у Мости. Ове катакомбе су први пут забележене 1800-их, али их је тек 1933. истражио капетан Чарлс Замит, пре него што је део локације прекривен новим путем који води до Бурмарада.

Капела Сперанза (капела Госпе од наде) уреди

Атракција у Мости је капела Сперанза у долини Сперанза. Капела је саграђена између 1760. и 1761. године. Легенда везана за капелу прича да су, током турске инвазије, млада девојка и њене сестре које су се бринуле о овцама своје породице биле у опасности да их заузму освајачи. Док су сестре бежале, најмлађа девојка није могла да трчи довољно брзо јер је лагано шепала. Прича се да се сакрила у пећини пронађеној испод леве стране капеле. У међувремену се молила Марији, обећавајући да ће, ако се спасе, саградити капелу посвећену Госпи. Када су турски освајачи који су је јурили стигли, нису је тражили у пећини јер су мислили да се девојка ту не може сакрити јер је на улазу била нетакнута мрежа, која би била оштећена да је ушла у пећину. Када су отишли, подигла је цркву управо на месту где је нашла уточиште.[5]

Сеоска кућа маркиза Малија Табоне уреди

Сеоска кућа Маркиза Малија Табоне је фолклорна атракција коју води филантропија Талент Мости у сарадњи са суседним школским саветом. Сеоска кућа гледа на долину Виед ил-Гħасел. У њему се налазе изложбе различитих слика, фотографија, занатских радова, хобија и стални музеј фолклора.

Референце уреди

  1. ^ „D - kliemustorja”. web.archive.org. 2016-10-05. Архивирано из оригинала 05. 10. 2016. г. Приступљено 2024-04-30. 
  2. ^ Zammit, Gabrielle. „Report on the State of Conservation of Ta Bistra Catacombs”. 
  3. ^ Zammit, Gabrielle. „Report on the State of Conservation of Ta Bistra Catacombs”. 
  4. ^ „The Mosta Archives”. The Mosta Archives (на језику: малтешки). Приступљено 2024-04-30. 
  5. ^ „CLILstore unit 8057: The Legend of 'Speranza' Chapel, Mosta (Il-Leggenda tal-Isperanza)”. multidict.net. Приступљено 2024-05-10. 

Спољашње везе уреди