Отворите главни мени

На Кордуну гроб до гроба је пјесма везана за период из 1941. године, када је усташки режим починио масовне злочине геноцида на Кордуну и цијелој територији „НДХ“. То се наставило до краја рата, са посебно трагичном офанзивом у прољеће 1942, када су усташе, домобрани, Нијемци и Италијани опколили Петрову гору. Већи дио опкољеног народа је убијен, а понеке су мајке, изнемогле од глади и ужаса, остављале и своју дјецу у дупљама дрвећа. Пробој обруча на Петровој гори је обухватао и такве очајничке акције као што је био јуриш око 300 „рогуљаша“ (сељаци наоружани само рогуљама) на добро наоружане усташе утврђене на врху Петровац.

На цијелој територији Кордуна број жртава фашизма током цијелог Другог свјетског рата износи 27.457, односно око 30% предратног становништва. Као сјећање на ове догађаје настала је позната народна пјесма „На Кордуну гроб до гроба“.

Недоумица око ауторстваУреди

Треба напоменути да иако одређени извори тврде да је пјесма резултат народног стихотворца по имену Владимир Милић (Влаја Милић) из Глибовца, у Смедеревској Паланци[1] аутор ове пјесме је пјесникиња Десанка Ћуић-Качар из Лике.

ТекстУреди

Нa Кордуну гроб до гробa,
трaжи мajкa синa свогa.
Нaшлa гa je, нa гроб клeклa
и овaко сину рeклa:
"О, моj синe, рaдост моja,
гдje почивa млaдост твоja?"
Отaц плaчe, мajкa цвили:
"Oтвори сe, гробe мили".
Гробaк сe je отворио,
син je мajци говорио:
"Нe плaч' милa мajко моja,
тeшкa ми je сузa твоja.
Тeжa ми je сузa твоja,
нeго црнa зeмљa моja.
Иди, мajко, jaви роду,
дa сaм пaо зa слободу.
Кaжи, мajко, кaжи роду,
дa сe бори зa слободу.
Хajдe, мajко, дому свомe,
нe долaзи гробу момe".

ИзвориУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди