Небојша Ћосић
Небојша Ћосић (Ивањица, 15. октобар 1958) српски је писац. У својим причама са елементима лирске прозе, надреализма и онеобичене фабуле, бави се свакодневним и имагинарним животом.[1]
Небојша Ћосић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 15. октобар 1958. |
| Место рођења | Ивањица, СФРЈ |
Биографија и дела уреди
По завршетку средње школе, уписао је групу за југословенску и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду где је дипломирао 1982. године и стекао звање професора југословенске и опште књижевности. У настави радио у континуитету од 1983. до 1988. Упоредо са студирањем и радом у настави, пише прозу и књижевну критику. Повратком у Београд 1988. ради и у Библиотеци града Београда (1993−1995). Прозу и књижевну критику објављује у књижевној и библиотечкој периодици. Члан редакције Новина београдског читалишта.[2]
Објављене књиге прича:[3]
- Приче о смрти (КОС, Београд, 1987)
- Туђе небо (БИГЗ, 1991)
- Несаница (1993)
- Утопије и пијавице (КД Свети Сава, 1994)
- Деца велеграда (КОС, Београд, 2005)
- Рађање песника (Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2011)[4]
Романи:
- Месечево насеље (Нолит, 2002)
- Лула (Стубови културе, 1999)[5]
- Бумеранг (КД Свети Сава, 2006)
Референце уреди
- ^ Српско књижевно друштво
- ^ Српска дијаспора
- ^ Мала кутија – најкраће српске приче 20. века, (Југословенска књига, Београд, приредио Михајло Пантић)
- ^ Народна библиотека Србије
- ^ „Време (недељник)”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2017. г. Приступљено 07. 01. 2018.