Некажњивост
Некажњивост представља ослобађање од затворске казне односно губитка новчаних казни.[1] У међународном закону о људским правима, оно се односи на неуспех да се починиоци кршења људских права приведу правди и као такви представљају порицање права жртава на правду и одштету. Некажњивост је најзаступљенија у земљама које немају традицију владавине закона, пате од корупције, имају укорењене системе заштите или је судство слабо развијено.
Измењени скуп принципа за заштиту и унапређење људских права акцијом борбе против некажњивости, који је поднесен Комисији Уједињених нација за људска права 8. фебруара 2005. године, некажњивост дефинише као:
- „немогућност (дејуре или дефакто) привођења починилаца прекршаја — било у кривичном, грађанском, управном или дисциплинском поступку — пошто они нису предмет било каквих истрага које би могле довести до тога да буду оптужени, ухапшени, суђени и, ако буду проглашени кривим, осуђени на одговарајућу казну или одштету жртвама.”[2]
Комисије за истину и помирење често оснивају нације које потичу из раздобља која су обележена кршењем људских права — државни удари, војне диктатуре, грађански ратови итд. — како би бацили светло на догађаје из прошлости. Иако такви механизми могу помоћи у коначном процесуирању злочина и кажњавању кривих, они су често критиковани за продужење некажњивости омогућавајући насилницима да траже заштиту према закону о амнестији.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Free Dictionary”. Free Dictionary. Приступљено 23. 12. 2009.
- ^ „Principles for the Protection and Promotion of Human Rights Through Action to Combat Impunity”. Derechos.org. Приступљено 23. 12. 2009.
- ^ "What Next for International Justice?"International Center for Transitional Justice