Недељко Неђо Шиповац (Мостар, 12. март 1938Београд, 20. новембар 2010) био је српски књижевник, романсијер, есејиста, књижевни критичар, пјесник и члан Академије наука и умјетности Републике Српске. Не треба га мешати са политичарем Недељком Шиповцем, који је био председник Председништва Покрајинског комитета СК Војводине након рушења аутономашког руководства 1988. године.

Недељко Шиповац
Лични подаци
Датум рођења(1938-03-12)12. март 1938.
Место рођењаМостар, Краљевина Југославија
Датум смрти20. новембар 2010.(2010-11-20) (72 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Биографија уреди

Рођен је 1938. у Мостару. Дипломирао је у Сарајеву 1962. године. Од средине 1992. боравио је у избјегличком хотелу „Кикинда“ на Палама када је добио задатак да оснује Националну библиотеку Републике Српске.[1] Од 1992. је био уредник новинске агенције СРНА и директор Националне библиотеке Републике Српске у Српском Сарајеву. Био је члан Друштва библиотекара Републике Српске и Удружења књижевника Српске. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске је постао 27. јуна 1997, а редовни 2008. године.[2] Преминуо је у Београду 20. новембра 2010, гдје је и сахрањен на Новом гробљу.[2]

Легат Неђе Шиповца уреди

У Матичној библиотеци Источно Сарајево 26. јуна 2012. отворен је легат посвећен Неђи Шиповцу.[1] Први дио легата достављен је у Матичну библиотеку 2000. а други дио је уступила породица Шиповац 2011.[1] Легат садржи укупно 2.000 књижних јединица, 37 фасцикли документарне грађе, говора, позивница, биографија, као и грађе о стварању Републике Српске и њених институција културе у чему је Шиповац учествовао.[1]

Признања уреди

Дјела (библиографија) уреди

  • Поклоници вожда Карађорђа, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево (2005)
  • Јеврејка Бехара; сарајевска легенда, Трагови, (2010)
  • Рат 1992-96: Преиспитивања (+ 9 наслова)
  • Прољеће на југу 1941.
  • Љето на гори 1941.
  • Бискупов дневник 1941.
  • Херцеговина које има и нема
  • Несрећни писци Крајине и Херцеговине, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука
  • Знакови поред магистралног пута, Народна библиотека Србије, Београд, (2000)
  • Перо Зубац у завичају поезије
  • Христос у Херцеговини, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Србије, Београд, (2000)
  • Невесиње славно, Глас Српски, Бањалука (2003)
  • Тајне и страхови Иве Андрића, Нова Европа, Београд, (2007)
  • Протојереј-ставрофор Радислав Вукомановић 1908–2004, Гацко, (2002)
  • Молитвени архетип вјере у дубини пјесме
  • Зовем се загонетка: Све љубави Иве Андрића, постхумно објављено, Источно Сарајево 2012.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д „Отворен легат Неђе Шиповца”. Радио-телевизија Републике Српске. 26. 6. 2012. Приступљено 27. 6. 2012. 
  2. ^ а б „Недељко Шиповац”. Академија наука и умјетности Републике Српске. 2012. Приступљено 27. 6. 2012. 

Спољашње везе уреди