Никита Ремезијански

Свети Никита је хришћански светитељ из Ремесијане, чија се мисионарска и списатељска делатност одвијала у периоду 330 — 420. године, када се претпоставља да је живео.[1][2]

Никита Ремезијански
Архиепископ Мире Ликијске, Чудотворац
Saint Nicetas Bishop of Remesiana.jpg
Руска икона из 16. вијека на којој је приказан са Свети Никола са сценама из свог живота. Икона се чува у Националном музеју у Стоклолму, Шведска.
Датум рођењаоко (330-00-00)330.
Место рођењаРимско царство
Датум смртиоко 420.(420-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (89/90 год.)
Место смртиРемесијана
Византијско царство
Поштује се уу традиоционалним црквама
Празник24. јун по црквеном, а 7. јул по грегоријанском календару

Он је дуже време предмет истраживања историчара ране цркве, књижевности и теологије, јер личност и карактер овог великог светитеља, просто израња из мноштва антиникејских схватања хришћанства којима је била преплављена Горња Мезија у том периоду, као једина светла тачка, и додатно пружа могућност проучавања његовог порекла, које у потпуности није расветљено.[3]

Живот и пореклоУреди

 
Остаци Ремезијанске базалике у Белој Паланци у којој је било седиште светог Никите

Први од православних пшоклоника који помиње Св. Никиту био је Филарет, архиепископ Черниговски, који у свом делу „Свјатије Јужних Славјан”, издатом у Чернигову 1865. године, једну одредницу посвећује Св. Никити Ремезијанском. Поред описа живота и дела Св. Никите, архиепископ Филарет износи и занимљиве тврдње у вези са народима којима је светитељ проповедао (Беси, Гети ,Дачани). Након архиепископа Филарета о Св. Никити пишу и други руски патролози (Сергије, Косолапов, Гермоген) као и знатно касније,српска енциклопедистика преко прилога Р.Грујића (Народна енциклопедија, 1925) и српска патристика преко Ј.Поповића[4]

Као епископ ремесијански, Свети Никита је био друг светог Павлина Нолског (5. фебруар).

Постоје теорије да је био Трачан, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Трачанима у Родопима. Какву је промену учинио свети Никита међу Трачанима, описује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: "Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор".

Седиште светог Никите био је град Ремесијана, данашња Бела Паланка. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Свети Никита је преминуо око 420. године.

Српска православна црква слави га 24. јуна по црквеном, а 7. јула по грегоријанском календару.

ИзвориУреди

  1. ^ Живота Јоцић , Епископија Ремезијанска (366 – 614), Никета из Ремезијане, Ниш 1998.
  2. ^ Ж. Јоцић - С. Крстић, Никета из Ремезијане, зборник текстова о Св. Никити, Просвета, Ниш,
  3. ^ Небојша Озимић, Порекло Св. Никите Ремезијанског У: Ајвар блуз, Светионик, 2018, Ниш, 2018.
  4. ^ Живота Јоцић , Епископија Ремезијанска (366 – 614), Никета из Ремезијане, Ниш 1998. pp. 216.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди