Википедија

Николаус Думба

Νικολαος Δουμπας (1830-1900), грчко-аустријски индустријалац и политичар

Николаус Думба (грч . Νικολαος Δουμπας; Беч, 24. јул 1830 — Будимпешта, 23. март 1900) био је аустријски индустријалац и либерални политичар. Био је покровитељ уметности и музике, и добротвор Грчке.[1]

Николаус Думба
Николаус Думба; портрет насликао Хајнрих фон Ангели
Датум рођења(1830-07-24)24. јул 1830.
Место рођењаБеч
Датум смрти23. март 1900.(1900-03-23) (69 год.)
Место смртиБудимпешта

Биографија уреди

Године 1817. Николаусов отац Стергиос био је трговац и досељеник у Беч из Власти, тада у саставу Османског царства, а данас села у северној Грчкој. Породица Думба је цинцарско [2] [3] - грчког [4] порекла. Николаус је похађао гимназију у Бечу. Револуционарне године 1847-1848 провео је са својим братом Михаилом у резиденцији аустријског амбасадора у Атини. Године 1852. путовао је у Египат са путописцем Александром Циглером.

Думба је преузео фабрику памука у Татендорфу којом је управљао његов рођак Теодор. Имао је око 180 запослених и убрзо је остваривао високе профите. Ова финансијска основа му је омогућила да своје интересе окрене на друго место. Проглашен је витезом и именован у законодавну власт, где је био веома активан.

Његов син Константин био је амбасадор Аустроугарске у Београду (1903—1905) и последњи амбасадор своје земље у Сједињеним Државама.

Покровитељ уреди

 
Думба у својој канцеларији у Палати Думба

Думба је за блиске пријатеље имао Ханса Макарта, Густава Климта и Карла Кундмана и био је снажан промотер савремене уметности. Финансирао је вајање споменика познатим композиторима из прошлости и био је потпредседник Друштва пријатеља музике.

Думба је оставио 50.000 флорина Бечком мушком хорском друштву како би их ослободио финансијских брига. Заузврат је тражио да се „с времена на време у цркви изведу неко хорско дело у знак сећања на њега” и да се „новац никада не користи за зграду”. До данас се Немачка миса Франца Шуберта често пева у Думбину част.[5]

Својим тестаментом завештао је граду Бечу преко 200 оригиналних Шубертових рукописа. Они су чинили основу за сада највећу светску колекцију музичких дела у библиотеци која се налази у Градској већници.

Добротвор у Грчкој уреди

Током посете Атини са супругом Аном, омогућио је Атинском универзитету да заврши унутрашњост својих зграда. У граду Серу, у близини родног места свог оца, основао је сиротиште и допринео изградњи школе, под покровитељством свог пријатеља Георгиоса Аверофа.

Политичке функције уреди

Од 1870. до 1896. био је члан Ландтага, где је служио у Комитету за финансије и Правном одбору за сиромашне, повремено обављајући функцију заменика председника Ландтага. Године 1885, Кајзер га је именовао у Херенхаус (Дом Лордова) Царског савета Аустрије.

Почасти уреди

Ордење уреди

  • Орден гвоздене круне друге класе
  • Витешки крст Ордена Франца Јозефа
  • Командантов крст прве класе румунског ордена круне

Думбаштрасе уреди

  • Дана 28. марта 1900. године, улица „Кунстлергасе“ (нем. Künstlergasse; што се на српском може превести као Улица уметника) је преименована у „Думбаштрасе“ (нем. Dumbastraße).

Референце уреди

  1. ^ John Tzafettas, Elvira Konecny. Nikolaus Dumba (1830-1900): A dazzling figure in imperial Vienna. ISBN 978-1910714201.
  2. ^ Ransmayr, Anna (2017). Greek Presence in Habsburg Vienna: Heyday and Decline. "...Nikolaus Dumba, himself descendant of an Aromanian family who had ties to both Romania and Greece".
  3. ^ Motta, Giuseppe (2011). „The Fight for Balkan Latinity. The Aromanians until World War I” (PDF). Mediterranean Journal of Social Sciences. 2 (3): 252—260. ISSN 2039-2117. doi:10.5901/mjss.2011.v2n3p252  . 
  4. ^ John Tzafettas, Elvira Konecny. Nikolaus Dumba (1830-1900): A dazzling figure in imperial Vienna. ISBN 978-1910714201.
  5. ^ Wiener Männergesang-Verein: 150 Jahre Wiener Männergesang-Verein 1843–1993. Festschrift, Wien 1993

Додатна литература уреди

  • "Dumba Nikolaus". In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Vol. 1, Austrian Academy of Sciences, Vienna 1957, p. 203.
  • Felix Czeike: Historisches Lexikon Wien. Verlag Kremayr & Scheriau, Wien. 1993. ISBN 3-218-00544-2. (volume 2) p. 107.
  • Konecny, Elvira. Die Familie Dumba und ihre Bedeutung für Wien und Österreich. ISBN 3-85369-650-3. 
  • Nina Riedl-Riedenstein (1959), „Dumba, Nicolaus”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 4, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 188—189 ; (full text online)
  • Herwig Würtz: Nicolaus Dumba, Portrait eines Mäzens. Die Schubert-Sammlung der Stadt Wien.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николаус_Думба&oldid=26951273”