Николај Пучков

совјетски и руски хокејаш и тренер

Николај Георгијевич Пучков (рус. Николай Георгиевич Пучков; Москва, 30. јануар 1930Санкт Петербург, 8. август 2005) био је један од најзначајнијих совјетских и руских хокејаша на леду и хокејашких тренера и члан репрезентације Совјетског Савеза са којом је освојио две титуле светског првака и титулу олимпијског победника. Играо је на позицији голмана. Током три сезоне, од 1949. до 1952. повремено је играо и за фудбалски клуб ВВС где је забележио укупно 21 наступ.

Николај Пучков
Николай Пучков
Пучков на мечу са Канадом на СП 1954.
Лични подаци
Датум рођења (1930-01-30)30. јануар 1930.
Место рођења Москва, СССР
Датум смрти 8. август 2005.(2005-08-08) (75 год.)
Место смрти Санкт Петербург, Русија
Држављанство СССР
Русија
Висина 1,78 m
Играчке информације
Позиција голман
Хвата/Пуца деснорук
Репрезентација  Совјетски Савез
Про каријера играчка 19501964.
тренерска 19632002.
Сениорска каријера
Године Клуб
1950–1953.
1953—1962.
1963—1964.
ХК ВВС МВО Москва
ЦСКА Москва
СКА Лењинград
Тренерска каријера
1963—1980. 2001—2003.
1980—1990.
ХК СКА
ХК СКА
ХК Ижорец Лењинград

Биографија уреди

Био је пуковник совјетске армије по војном чину, Заслужни масјтор спорта Совјетског Савеза (1954) и Заслужни тренер Совјетског Савеза (од 1971), добитник више националних признања и члан хокејашке куће славних Русије и Совјетског Савеза (од 1954).

Током играчке каријере освојио је 9 титула првака Совјетског Савеза играјући за московске клубове МВС ВВО и ЦСКА. Од 1954. до 1963. наступао је за репрезентацију са којом је освојио прву историјску титулу првака света на Светском првенству 1954. године. Проглашен је за најбољег голмана СП 1959. године. У два наврата био је део совјетског олимпијског тима где је освојио по једну златну и бронзану медаљу. За репрезентацију је одиграо укупно 90 утакмица.

По окончању играчке каријере радио је као главни тренер у лењинградском СКА (1963—1973, 1974—1977, 1978—1980, 2001—2003), те у лењинградском нижелигашу Ижорецу (1980—1990) у чијем оснивању је лично учествовао. Радио је и као помоћни тренер у совјетској репрезентацији у два наврата, на светским првенствима 1972. и 1974. године.

Последње три године живота радио је као тренер за децу у школи хокеја петербуршког СКА, а предавао је на Академији за спорт и физичку културу у Санкт Петербургу. У Санкт Петербургу данас постоји школа за хокејашке голмане која носи његово име (прва у Русији, отворена 14. јануара 2007), а њему у част у истом граду се традиционално одржава јуниорски турнир у хокеју на леду. У холу петроградског СЦ Јубилејни налази се комеморативна плоча са његовим именом.

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди