Никола Антула (Београд, 1884Чуке, 17. новембар 1916) био је српски књижевник и књижевни критичар.[1]

Никола Антула
Датум рођења1884.
Место рођењаБеоград
Датум смрти17. новембар 1916.(1916-11-17) (31/32 год.)

Основну школу, гимназију и универзитет завршио је у Београду. По завршетку студија (1910) постављен је за суплента у четвртој београдској гимназији. Касније је студирао италијанску књижевност у Риму. Као резервни коњички официр, учествовао је у балканским ратовима. Године 1914. прешао је Албанију.[1]

Написао је: Рад на Српској Библиографији (нештампано); Чеда Мијатовић као приповедач (Српски Књижевни Гласник); Оцена једнога рада о Ивану Бунићу (Српски Књижевни Гласник); писао је књижевне критике и приказе у Српском Књижевном Гласнику, Летопису, Савременику, Народу, Босанској Вили и др.; позоришну хронику у Штампи.

Референце

уреди
  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 26. 

Литература

уреди

Види још

уреди