Никола Жученко
Никола Жученко (рус. Жученко М. Николай) (19.08.1888. - 7.06.1975.) је био југословенски конструктор авиона. Школовао се у Русији. Године 1920. укључио се у Војно ваздухопловство Краљевине СХС и конструисао је авионе и елисе који су кориштени у Краљевини Југославији. Живео је и радио у Новом Саду. [2]
Никола Жученко | |
|---|---|
 Инж. Никола Жученко југословенски консртуктор авиона | |
| Датум рођења | 19. август 1888. |
| Место рођења | непознато, Руска Империја |
| Датум смрти | 7. јуни1975. |
| Место смрти | Аделејд, Аустралија[1] |
Биографија
уредиИнж. Никола Жученко је као пилот и ваздухопловни инжењер за време Првог светског рата био на руском фронту. Када је избила револуција прикључио се белогардејцима и са њима ратовао до пропасти интервенције западних сила. Русију је напустио 1920. године и населио се у Краљевину СХС. Одмах се као инжењер запослио у Одељењу за ваздухопловство Министарства војске и морнарице.
Када је формиран Техничко конструкциони биро при Ваздухопловном арсеналу у Петроварадину у кога су ушли инжењери Ј. Микл, Р. Физир и Б. Несторов тиму је прикључен и инж. Н. Жученко. Задатак овог бироа је био да на основу узорака, формира техничку документацију проверених аустроугарских школских авиона Бранденбург B.I и C.I. Формирање документације ових авиона није се свело на буквално снимање постојећих модела него садржао и иновативну компоненту тако да су се касније произведене југословенске копије авиона Бранденбург разликовале од оригинала.
Највећи део свога радног стажа између два светска рата, инж. Жученко је провео у АП 1. БП (Авио Радионица 1. Ваздухопловног Пука) у Новом Саду где је обављао бројне послове у производњи и конструкционом бироу све до немачког напада априла 1941. године. Био је врстан инжењер а поједина његова решења су ишла и по 20 до 30 година испред свога времена.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5.
- ^ vazduhoplovnetradicijesrbije.rs Nikola Žučenko Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2021), Приступљено 15. 4. 2013.
Литература
уреди- Алманах Југословенског ваздухопловства 1931—1932, Београд, Време, 1932.,
- Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
- Димитријевић, Бојан; Миладиновић П.; Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Раде Јоветић, Њима припада небо (текст О. Петровића у поглављу: Летелице Аеоклуба Краљево, Жученко-Ресава), Краљево, 1998, с- 292
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić Č., Petrović O., The Century of Sport Aviation in Serbia, Beograd, Aerokomunikacije, 2011.,
- Šime Oštrić, Krila domaćih ruku i pameti, AEROmagazin br.21, BB-Soft, Beograd,
- Šime Oštrić (tekst), M. Micevski i O. Petrović (crteži) Aerostatoplan Žučenko, AERO magazin br. 2-3, decembar (1990). стр. 16-21;
- Oštrić I. Šime, Aerostatoplan 1. deo, Aero br. 41, BB-Soft, Beograd, septembar 2002, s. 34-37;
- Oštrić I. Šime, Helikoplan 2. deo, Aero br. 42, BB-Soft, Beograd, oktobar 2002, s. 36-38;
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5.
Спољашње везе
уреди- Biografija i slike Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2021)
- Хеликоплан Н. Жученко Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021)
