Никола Новаковић

Никола Лонго Новаковић (Книн, 22. септембар 1875 – Книн, 1953), био је политичар и љекар.

БиографијаУреди

Новаковићи су били угледна свештеничка породица.[1] Гимназију завршава у Задру а студије медицине и докторат стиче у Бечу.[1] По повратку са студија радио је као приватни љекар у Книну. У Првом балканском рату био је љекар-добровољац у војсци Краљевина Црна ГораКраљевине Црне Горе. У Првом свјетском рату био је љекар у аустроугарској војсци.[1] Прво је био члан Народне радикалне странке а касније након сукоба са Љубомиром Јовановићем члан Југословенске радикалне заједнице.[1] Биран је за народног посланика 1923, 1925, 1935. и 1938.[1] У влади Милана Стојадиновића обављао је функцију министра без портфеља (4. октобар 1937 – 5. фебруар 1939).[1]

Након капитулације војске КЈ са Бошком Десницом предводио је делегацију Срба из Далмације са молбом да Италија окупира дјелове Далмације настањене Србима, због чега одлази и у Рим.[1]

Био је један од организатора ројалистичких снага у сјеверној Далмацији. Највећи дио рата проводи у Задру. Повлачи се из политике 1944. након што комунистичке снаге преузимају примат.[1]

По завршетку Другог свјетског рата вратио се у родни град.[1]

Брат је политичара Душана Новаковића.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Gulić 2018, стр. 45.
  2. ^ Gulić 2018, стр. 64.

ЛитератураУреди