Отворите главни мени

Никола Рот (Корош, 23. јун 1910Београд, 24. јул 2007) био је доктор психологије, професор Филозофског факултета у Београду. Узима се за једног од највећих српских научника из ове области.

Никола Рот
Nikola Rot.jpg
Никола Рот
Датум рођења(1910-06-23)23. јун 1910.
Место рођењаКорош
Мађарска Угарска
Датум смрти24. јул 2007.(2007-07-24) (97 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Пољепсихологија

БиографијаУреди

Никола Рот је рођен у селу Корошу, делу Барање који данас припада Мађарској. Године 1929. завршио је Гимназију у Осијеку, а студије психологије 1933. године на Филозофском факултету у Загребу. Након дипломирања, једно време је радио као професор у Гимназији на Цетињу, а нешто касније у Гимназији у Осијеку, коју је и завршио.[1]

Четрдесетих година, за време Другог светског рата, учествовао је у Народноослободилачком покрету Југославије. Од 1942. обављао је разне војно-политичке дужности, а демобилисан је 1949. године, на сопствени захтев, желећи да настави да се бави науком.[1]

Из његових уџбеника и књига училе су десетине генерација средњошколаца и класе студената.[2] После одласка у пензију 1979. године, проф. Рот је све до смрти остао присутан и утицајан у научном и стручном животу психолога. Двоструки је добитник награде „Борислав Стевановић“ за научни допринос развоју психологије у Србији и Награде за животно дело Друштва психолога Србије.[2][3]

КаријераУреди

Факултетски професор Никола Рот је постао 1950. године, и то професор опште психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Значајно је допринео унапређењу Групе у Одељење за психологију са савременим програмом. Оснивач је Катедре за социјалну психологију. Први систематски курс из ове области одржао је школске 1960/61. године. У жељи да развије научна истраживања, заједно са професором Б. Стевановићем основао је 1961. Институт за психологију. Од 1969. до 1971. био је декан Филозофског факултета у Београду.[1]

Објавио је десет књига и велики број стручних радова у домаћим и страним часописима и зборницима. Тематски, они спадају у психологију мишљења, психологију личности, педагошку и, најчешће, социјалну психологију. Радови професора Рота представљају незанемарљив допринос теоријском и методолошком разјашњавању појединих питања из области на које се односе. Познатија Ротова дела су Психологија личности (1962), Општа психологија (1966), Основе социјалне психологије (1973), Знакови и значења (1982) и Психологија група (1983).[1]

Почетком седамдесетих година двадесетог века, Филозофски факултет био је под политичким притиском. Наиме, власт СФРЈ желела је да удаљи професоре који „кваре омладину“,[4] односно оне који су подстицали студентске демонстрације 1968. Коловође револуције на крају су избачене са факултета, а одузети су им пасоши. У одбрани Филозофског факултета (иначе проглашеног за „најреакционарнију установу“, факултет са највише револуционарно настројених професора и студената)[4] као интитуције учествовао је и Никола Рот, као тадашњи декан.[1]

Рот је често позиван на друге југословенске универзитете. На пример, био је почасни професор Универзитета у Љубљани између 1960. и 1964. године.[5] Умро је 2007. године у Београду, у деведесет и осмој години живота.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Doajen savremene srpske psihološke misli”. Politika. Приступљено 5. 7. 2014. 
  2. 2,0 2,1 „Trezor: 100 godina profesora Nikole Rota”. Radio-televizija Srbije. Приступљено 5. 7. 2014. 
  3. ^ „Trezor: Na današnji dan, 1910. rođen je psiholog Nikola Rot”. Radio-televizija Srbije. Приступљено 5. 7. 2014. 
  4. 4,0 4,1 „Crna lista profesora”. Večernje novosti. Приступљено 5. 7. 2014. 
  5. ^ „Brief history of the Department of Psychology”. University of Ljubljana. Приступљено 5. 7. 2014.