Никола Самарџић (1961) српски је историчар, универзитетски професор и политички активиста.

Никола Самарџић
Лични подаци
Датум рођења(1961-00-00)1961.(62/63 год.)
Место рођењаФНР Југославија
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
УниверзитетФилозофски факултет Универзитета у Београду
Професијаисторичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Либерално-демократска партија (2005—2008)
раније:
Демократска странка
(1995—2004)

Биографија уреди

Рођен је као син историчара и академика Радована Самарџића. Дипломирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1985. године. Ту је магистрирао 1989. године на тему: "Француска и Османско царство 1687-1691" и наредне године добио запослење као асистент-приправник. У звање асистента на ужој научној области Општа историја средњег века, изабран је 1992. године.

Одбранио је докторску дисертацију Источна политика Карла V 1995. године, па је изабран за доцента на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[1] Боравио је 2003. године на усавршавању на Међународном институту за америчке студије при Универзитету Њујорк. Изабран је у звање ванредног професора 2003, а у звање редовног професора 2009. године.

Члан је Управног одбора Института за јавну политику.[тражи се извор]

Јуна 2020. године, Самарџић је на Твитеру, где је врло активан, лајковао твит у којем се тврди да је логор Јасеновац заправо последица владавине Карађорђевића:[2]

Србија је у глибу митоманије свињокрадице и коњокрадице Карађорђевића. Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Косовски бој, створили СПЦ, измислили Светог Саву и остале глупости, направили ршум у Цг и Косову, Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора.

Политичка делатност уреди

Од 1995. до 2004. године је био члан Демократске странке. Заједно са Чедомиром Јовановићем је 2005. године учествовао у оснивању Либерално-демократске партије.[тражи се извор]

На локалним изборима 2008. године, био је носилац изборне листе Либерално-демократске партије у Градској општини Врачар, која је тада освојила 13,5% гласова. Исте године је напустио странку.[тражи се извор]

Тренутно води невладину организацију "Глас - The Voice!".[3]

Ставови уреди

Као асистент на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Самарџић је писао за часопис Погледи из Крагујевца, који се афирмирао као први антикомунистички лист у СФРЈ.[4]

У време распада СФРЈ, Самарџић је у Погледима од 14. јуна 1991. године објавио текст о прерасподели територија које мора уследити[4]:

По етничком праву, у српску државу морале би улазити све оне територије које насељавају Срби. У случају друге, комунистичке Југославије, то су, осим Србије, Црна Гора, Источна Херцеговина, велики део Босне, делови Македоније, Барања и некадашњи гранични појас у Славонији, Хрватској и Далмацији... Увек се заборавља правим речима објаснити да је на просторима Старе Србије, на Косову, Метохији, и у околним областима данашње Србије, Македоније, Црне Горе и Албаније, у последња три столећа, извршен геноцид Албанаца и Арбанаса над Србима. Стога Срби Косово и Метохију могу сматрати искључиво као област под страном и непријатељском окупацијом, где је извршен погром српског становништва, протеривање, преверавање, однародњавање, и уништење сакралних споменика највише уметничке вредности...

— Никола Самарџић

Самарџић је један од потписника "Апела 88", којим се Србија оптужује за „подривање Црне Горе”, а уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом из 1918. године се назива "српска окупација".[5]

Он сматра да је Турска претња региону као и да је Кина је највећа појединачна претња светском миру и европском јединству.[6]

Дела уреди

  • Француска и Турска 1687-1691. Београд, Историјски институт САНУ, 1992;[7]
  • Karlo V. Beograd, 2001 (2005, II izd);
  • Istorija Španije, Beograd: Plato, 2003 (2005, II izd);
  • Drugi dvadeseti vek, Beograd : Službeni glasnik, 2008.
  • Identitet Španije, Beograd: Admiral Books, 2014.
  • Kulturna istorija Beograda. XVIII vek, (Nikola Samardžić, Radovan Samardžić, Mirjana Roter Blagojević), Beograd : HesperiaEdu, 2014.
  • Pisma iz Carigrada 1688-1698 (Marija Kocić, Nikola Samardžić), Beograd, 2017.
  • Limes i komentari: Istorijska margina i poreklo posebnosti Jugoistočne Evrope, Beograd: HeraEdu, 2017.[8]
  • Drugi hladni rat, Beograd, Laguna, 2022.[9]

Референце уреди

  1. ^ „Никола Самарџић”. Филозофски факултет Универзитета у Београду. 
  2. ^ „Profesor istorije lajkovao objavu o klanju Srba u Jasenovcu: Zbog skandaloznog ponašanja Nikole Samardžića traži se izjašnjavanje Etičkog odbora BU”. Večernje Novosti. 7. 7. 2020. 
  3. ^ „O nama”. Glas - The Voice!. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. 
  4. ^ а б Самарџић, Милослав. „Бивши новинари “Погледа. НИН. 
  5. ^ „"APEL 88" Intelektualci iz regiona krive zvanični Beograd za krizu u Crnoj Gori”. Blic. 31. 12. 2019. 
  6. ^ „Portal Analitika - najvažnije vijesti iz Crne Gore i svijeta”. Portal Analitika. Приступљено 2021-09-05. 
  7. ^ „Nikola Samardžić”. Danas. 
  8. ^ „Bibliografija Nikole Samardžića” (PDF). Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. 
  9. ^ „Drugi hladni rat - Nikola Samardžić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-06. 

Спољашње везе уреди