Ниоба је, у грчкој митологији, Танталова ћерка и жена тебанског краља Амфиона. Подсмевала се, као мајка која је родила седам ћерки и седам синова, Лети која је имала само Аполона и Артемиду. Ово двоје, да би осветили своју мајку, поубијали су сву Ниобину децу, а Ниоба се окаменила од туге (по Овидију).[2][3][4]

Статуа Ниобе са ћерком. Према легенди, најмлађа Ниобина ћерка покушала је да се спаси од Артемидине стреле у скутима своје мајке[1]

У Илијади се спомиње шест ћерки и шест синова (Ниобида).

ЛегендаУреди

Ниоба је била Зевсова унука, односно ћерка Зевсовог сина Тантала. Са својим мужем, тебанским краљем Амфионом изродила је четрнаесторо деце – седам синова и седам ћерки.[a] Била је врло поносна на своју децу, али њен понос је ишао дотле да је себе сматрала супериорном у односу на Титанку Лето, која је имала само Аполона и Артемиду. На позив женама Тебе да принесу жртве за Лето, Ниоба је одбила, што је Титанку разбеснело.[5] Зато је затражила од своје деце да побију Ниобину. Артемида јој је побила шест ћерки, а Аполон шест синова.[b]

Зевс је, ставши на страну Лете, претворио све Тебанце у камење, тако да није имао ко да сахрани побијену децу. Девет дана и ноћи Ниоба их је оплакивала, а потом је отишла на гору Сипил, свом оцу Танталу, где је наставила да тугује. У међувремену, Олимпљани се побринуше око сахране Ниобида.[c]

Молила је Ниоба богове да јој окончају патње, па се Зевс сажалио и претворио је у стену, али њене сузе су наставиле да теку, сливајући се непрестано низ камен. Кажу да се и данас низ литице Сипила сливају Ниобине сузе и да, када се пажљивије погледа, једна од стена има њен лик.[6]

НапоменеУреди

  1. ^ Хомер у Илијади наводи дванаесторо деце.
  2. ^ У зависности од извора појављују се различита имена преживеле деце појављују и различит број. На пример, Паусаније наводи да су преживели Хлорија и Амикло захваљујући молитвама упућеним Лети. Хомер у Илијади и Диодор са Сицилије не помињу преживелу децу.
  3. ^ Зајединички назив за сву Ниобину децу.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Кун, Николај Албертович (2016). „Ниоба”. Легенде и митови Старе Грчке. Београд: Невен. стр. 175—176. ISBN 978-86-7842-374-1. 
  2. ^ ŠOJIĆ, BOJAN. „NIOBA, TANTALOVA ĆERKA”. astroriznica.com. Приступљено 20. 1. 2021. 
  3. ^ „Nioba”. enciklopedija.hr. Приступљено 20. 1. 2021. 
  4. ^ „Nioba”. mythologymythology.wordpress.com. Приступљено 20. 1. 2021. 
  5. ^ „Nioba”. wattpad.com. Приступљено 22. 1. 2021. 
  6. ^ Šojić, Bojan. „Nioba – ko je bila i zašto je bila nesrećna”. AstroRiznica. Приступљено 22. 1. 2021. 

Спољашње везеУреди