Нитоген је четврта књига коју књижевник, песник, блогер и критичар Миљан Ристић објављује. Књига је обајвљена 2013. године и издању Крајинског Књижевног Клуба из Неготина. У питању је збирка прича које је састављена од прича које се баве различитим темама, почевши од шаљивих, ироничних и сатиричних прича до оних које се баве правим животним трагедијама. Сам назив књиге „Нитоген“ заправо представља контра (здесна улево) написан назив града Неготин, града у којем је аутор рођен и у којем и дан данас живи. Оно што повезује све приче из збирке у једну целину јесте сам назив књиге, јер књига заправо приказује атипичне животне приче житеља тог града. Неготина. Нитогена.

Н и т о г е н
Нитоген - Миљан Ристић, слика на предњој корици, Фотографија: Иван Александровић
Настанак и садржај
АуторМиљан Ристић
УредникГоран Вучковић
Дизајнер корицаМиљан Ристић,
ЗемљаСрбија
ЖанрКратка проза
Издавање
Издавање2013: Крајински књижевни клуб
Спољашње везе
Веб-сајтНитоген у Експерименту

Књига је подељена у три целине: Колективно несвесно, Ах те жене и Праве вредности.

У те три целине обајвљено је укупно 36 кратких прича од којих је аутор неке претходно објавио на свом блогу / порталу Експеримент у којем је све могуће.

Појам НитогенУреди

У уводној речи књиге Нитоген[1] аутор је за сам назив књиге између осталог рекао: „За реч Нитоген први пут сам чуо још далеких деведесетих година двадесетог века, када је један локални панк бенд кренуо са стварањем своје музике и деловањем под тим називом. Још тада сам био фасциниран том иновативношћу и игром извртања речи, знајући да ће са временом сама реч добити на важности, примени и значају баш зато што је и настала као тежња да се пронађе алтернатива за сав тај преовладавајући примитивизам, просечност, стереотипност, тривијалност... Ова књига и јесте покушај да се самом том појму да крајња форма, смисао и контекст. Погрешно и непотпуно je схватити појам Нитоген као другу страну медаље, као тамну страну наше колективне и индивидуалне свести и душе, јер он представља и симболише много више од тога.

На корицама књиге је фотографија главне улице у Неготину (Кнеза Михаила) аутора Ивана Александровића (Алекс Ивањи) у којој је убачен вир који је почео да гута све око себе.

Називи прича из књиге НитогенУреди

Колективно несвесноУреди

  • Ко је овде луд?
  • Упали светло да ти видим виски
  • Светска економска
  • Ко је овде кретен?
  • Facebook
  • Поштоноша
  • Позориште
  • Момак за женидбу
  • Сладолед
  • Жаба (бити ин)
  • Колико кошта инспирација?
  • Снег
  • Многи родитељи не заслужују да имају децу
  • Идентитет
  • Пуне кесе
  • Фудбалски турнир
  • Сусрет дегенерације
  • Висок притисак (добра куца)
  • Шта је песник хтео да каже?


Ах, те женеУреди

  • Три жене
  • И она је само жена
  • Опроштајни дар
  • Мали принц
  • Швалерисао бих се ја ал’...
  • Прст
  • Балони
  • Девојка мог друга
  • Ја сам лезбејка, спалите ме на ломачи


Праве вредностиУреди

  • Верујте у деда Мраза
  • Ах, та историја
  • Само пракса
  • Порез (пацови)
  • Замена улога
  • Није срамота немати
  • Капија
  • Знак

Спољашње везеУреди

Живко Ивковић: Рецензија књиге на порталу Proza on line

РеференцеУреди

  1. ^ Књига Нитоген, Уводна реч, стр. 5, 2013. година