Отворите главни мени

Оберон или Уран IV[4] је други највећи[1] сателит Урана. Међу „главним“ сателитима Урана, Оберон је најудаљенији од матичне планете. Открио га је, заједно са суседном Титанијом, Вилхелм Хершел 1787. године.[5] Сателити су названи по краљу и краљици вила из Шекспирове комедије „Сан летње ноћи“.[3]:201–203

Оберон

Слика Оберона коју је начинио Војаџер 2 24. јануара 1986. године
Слика Оберона коју је начинио Војаџер 2 24. јануара 1986. године

Планета Уран
Откриће
Открио Вилхелм Хершел
Датум открића јануар 1787.[1]
Карактеристике орбите
Велика полуоса 583.500[2] km
Периапсис 582.683[2] km
Апоапсис 584.317[2] km
Екцентрицитет 0,0014[2]
Период револуције 13,463[3]:193
Просечна брзина револуције 11.349,2[2] km/h
Период ротације 11,463[3]:193
Нагиб 0,068°[2]
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 761,4[2] km
Површина 7.285.101,53[2] km²
Маса 2,8834 × 1021[2] kg
Запремина 1.848.958.769[2] km³
Густина 1,559[2] g/cm³
Гравитација 0,332[2] m/s²
Магнитуда 13,9[3]:193
Албедо 0,24[3]:193

Садржај

ОсобинеУреди

Оберон је састављен од стеновитог материјала и леда[1], а велике осцилације у опозицији указују на то да је тај материјал порозан.[6] Оберон се налази у синхроној орбити око Урана (односно, окренут је ка Урану увек истом страном) услед чега је водећа страна Оберона црвенија од пратеће стране, највероватније услед сакупљања међупланетарне прашине на водећој страни.[7]

Површинске структуреУреди

Структуре на Оберону носе имена трагичних Шекспирових ликова.[8]:4173 Површина Оберона је стара, није изглађена лавом богатом водом као што је то случај са Мирандом или Аријелом.[7]

Површина Оберона је тамна, али су неки од већих кратера центри светлих зракова који се од њих радијално шире. У Отелу, Фалстафу и Хамлету се налази тамнији материјал, који вероватно представља мешавину леда и угљеничног материјала из унутрашњости. Кратери на Оберону су:[3]:203

Назив Ширина (југ) Дужина (исток) Пречник (km)
Антоније 27,5 65,4 47
Кориолан 11,4 345,2 120
Лир 5,4 31,4 126
Магбет 58,4 112,5 203
Отело 66,0 42,9 113
Ромео 28,7 89,4 159
Фалстаф 22,1 19,0 124
Хамлет 46,1 44,4 206
Цезар 26,6 61,1 76

На хоризонту Оберона је Војаџер 2 снимио планину високу најмање 6 km (планина је уочљива управо зато што је снимљена на хоризонту). Да ли је у питању нека изузетна одлика или не, не може се са сигурношћу рећи.[3]:203

Још једна значајна појава је чазма (кањон) Момур, дужине 500 km.[8]:2977

Популарна култураУреди

У песми Пинк Флојда „Astronomi Domine“ помињу се Уранови сателити Оберон, Миранда и Титанија.[9]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Oberon: Overview”. Solar system Exploration. NASA. Приступљено 6. 1. 2014. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 „Oberon: Facts & Figures”. Solar system Exploration. NASA. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2013. Приступљено 12. 1. 2014. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (на језику: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  4. ^ Angelo 2006, стр. 427
  5. ^ Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia. London: Philip's. стр. 289. ISBN 0-540-07863-8. 
  6. ^ Lucy-Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnson, ур. (2007). Encyclopedia of Solar System. San Diego: Academic Press. стр. 380. ISBN 978-0-12-088598-3 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  7. 7,0 7,1 Elkins-Tanton, Linda T. (2011). Uranus, Neptun, Pluto and the Outer Solar System. New York: Facts on File. стр. 61. ISBN 978-0-8160-7701-4. 
  8. 8,0 8,1 Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (на језику: енглески)). Institute of Physics Publishing. ISBN 0-7503-0440-5. 
  9. ^ „Pink Floyd – Astronomy Domine Lyrics”. Rock Genius. Приступљено 12. 1. 2014. 

ЛитератураУреди

  • Angelo, Joseph A. (2006). Encyclopedia of Space and Astronomy. New York: Facts on File. стр. 427. ISBN 978-0-8160-5330-8. 

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

  • Oberon (Sea and Sky)
  • The moon Oberon (The Time Now)
  • Oberon (Universe Today)
  • Oberon (Институт Космических Исследований — Space Research Institute)