Обитељ (роман)
Обитељ (рус. Обитель) је роман из 2014. године, савременог руског књижевника Захара Прилепина (рус. Захар Прилепин).[1] Српско издање је објавила издавачка кућа "Самиздат Б92" из Београда 2015. године у преводу Радмиле Мечанин.[2]
| Обитељ | |
|---|---|
.jpg) Насловна страна српског издања из 2015. | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Обитель |
| Аутор | Захар Прилепин |
| Земља |  Русија |
| Језик | Руски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Издавач | Самиздат Б92 |
| Датум | 2014. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7963-424-5 |
| ISBN ? ориг. | 978-5-17-084483-8 |
О писцу уреди
Захар Прилепин је рођен 1975. године у селу Иљинка, у Рјазанској области. Дипломирао је на филолошком факултету и политичкој школи. Ожењен је и има четворо деце. Живи у забитом селу Керженец, али и у граду Нижњи Новгород. [3]
О књизи уреди
Радња романа се догађа у Соловецком архипелагу, на северу Русије, у Белом мору, у Соловецком манастиру и односи се на "обитељ", које сем значења "породица" има и друго значење а то је "манастирско братство".[4] Обитељ је у књизи монашка заједница, тј. гулаг, тамница комунизма, који обитава на Соловјетском архипелагу, далеко од света, и који се простире на многобројним острвима, острвцима, омеђен Белим морем и његовим побеснелим таласима, претвореним у бољшевички логор смрти.[5]
Захар Прилепин је у роману описао сав ужас тог места, али и приповест о отпору према таквом ужасу. Најбоље то илусрује његова изјава:
| „ | Човек је мрачан и страшан, али свет је хуман и топао.[6] | ” |
Радња уреди
На север Русије у прогонство је прво почела да шаље непослушне Катарина Велика, да би касније ту традицију наставила и након Октобарске револуције 1917. године нова власт. Ту је основан Соловецки логор специјалне намене, назван СЛОН, први у низу ажњеничких логора у Совјетском Савезу.[7]
Радња романа је смештена на крај двадесетих година двадесетог века. Приказано је на десетине ликова, са свим својим прошлостима и најавама будућности, људске судбине, где је немогуће разликовати џелате од жртава. Приказана је трагична историја једне љубави, али исто тако и историја читаве државе са својим болом, крвљу, мржњом. Роман представља моћан метафизички текст о степену човекове личне слободе и о степену човекових физичких могућности. [7]
Роман не настао на основу историсјских чињеница. Прилепин је три године истраживао грађу, да би након тога написао Обитељ.[5] У манастир - тамницу су се слили белогардејци, црвеноармејци, чекисти, лењинисти, стаљинисти, кулаци, најамници, староверци, свештеници, песници, криминалци, живописна галерија ликова. Међу њима је и млади Московљанин Артјом. Пратећи логорски пут Артјома од кажњеничких чети, преко упознавања са чудним управником Ејхманисом, успона у логорашкој хијерархији, љубави са иследницом Галином, па све до крајњег пада, стварена је ненадмашна слика Соловецког логора.[6]
Занимљивост уреди
Почетком деведесетих година двадесетог века почела је духовна и материјална обнова Соловјетског манастира који се од 1992. налази на Унесковој листи светске културне баштине.[5]
Награде уреди
Обитељ је добитник четири најзначајније књижевне награде у Русији:[7]
Референце уреди
- ^ „Захар Прилепин: Обитель”. labirint.ru (на језику: руски). Приступљено 17. 3. 2022.
- ^ „Obitelj / Zahar Prilepin”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 17. 03. 2022. г. Приступљено 17. 3. 2022.
- ^ Prilepin, Zahar (2015). Obitelj. Beograd: Samizdat B92. стр. унутрашњи корични лист. ISBN 978-86-7963-424-5.
- ^ „Obitelj”. korisnaknjiga.com. Приступљено 17. 3. 2022.
- ^ а б в „Književni guru II: Zahar Prilepin i njegova "Obitelj"”. b92.net. Приступљено 17. 3. 2022.
- ^ а б „Obitelj – Zahar Prilepin”. onlinecitaonica.wordpress.com. Приступљено 17. 3. 2022.
- ^ а б в „Zahar Prilepin – „Obitelj“”. b92.net. Приступљено 17. 3. 2022.
