Отворите главни мени

КарактеристикеУреди

Овце су здепастије од других шупљорожаца, а њихови рогови су обично савијени уназад и спирални. Овце имају мирисне жлезде на глави и на ногама. Овнови (мужјаци) могу да осете да су женке (овце) спремне за парење на основу њиховог мириса, а своју територију обележавају тако што остављају свој мирис трљањем о стење. Као и остали преживари имају желудац који се састоји од четири коморе.

Домаће овце се узгајају због меса, млека и вуне.

ВрстеУреди

Најзначајније врсте:[1]

  Ovis aries[2] Домаћа овца
  Ovis orientalis orientalis група Муфлон
  Ovis orientalis vignei група Уриал
  Ovis ammon Аргали
  Ovis nivicola Снежна овца
  Ovis dalli Долова овца
  Ovis canadensis Амерички муфлон

ПонашањеУреди

Дивље овце обично насељавају станишта у планинским пределима. У поређењу са другим унгулатним сисарима релативно су мале, код већине врста оваца одрасле јединке теже мање од 100 kg.[3] Биљоједи су и хране се пре свега травом, али и осталим биљкама и лишајевима. Тела дивљих оваца су прекривена густим крзном (руном) које их штити од хладноће. Крзно (руно) садржи дугачке чврсте длаке које прекривају краће вунасте длаке, а које израстају у јесен и затим опадају на пролеће.[4]

Овце су друштвене животиње у живе у групама које се називају стадо. На овај начин се штите од грабљиваца. Када је лоше време оне се збијају једна уз другу и на тај начин успевају да очувају топлоту. Стада оваца су стално у покрету због проналажења нових пашњака и погоднијег станишта с` променом годишњег доба. У сваком стаду постоји ован предводник.[4]

Овнови се боре једни против других због успостављања доминације и због права на парење са женкама. Обично не долази до повреда у току борби, јер рогови преузимају и амортизирају силину удараца. Такође их штити и дебела кожа и лобања.[5]

Дивље овце имају оштра чула вида и слуха. Када примете грабљивце дивље овце обично побегну узбрдо. Могу и да нападну грабљивца роговима, по томе је нарочито позната Долова овца за коју постоје забележени случајеви гурања вукова са литица.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Grubb, P. (2005), стр. 707–710
  2. ^ ICZN (International Commission on Zoological Nomenclature) Opinion 2027
  3. ^ Nowak, R. M. and J. L. Paradiso. (1983)
  4. 4,0 4,1 Clutton-Brock, J. (1999)
  5. 5,0 5,1 Voelker, W. (1986)

ЛитератураУреди

  • Grubb, P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D.A.M., ур. "Order Artiodactyla". "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. 
  • Nowak, R. M.; Paradiso, J. L. (1983). Walker's Mammals of the World. Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-2525-3. 
  • Clutton-Brock, J. (1999). A Natural History of Domesticated Mammals. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-63495-4. 
  • Voelker, W. (1986). The Natural History of Living Mammals. Medford, New Jersey: Plexus Publishing, Inc. ISBN 0-937548-08-1. 

Спољашње везеУреди