Овчији брод

Овчији брод је мост из периода турске владавине у Херцеговини, поред села Братач 15 km источно од Невесиња. Премошћује ријеку Заломку.

Овчији брод
Овчији брод
Премошћује	Заломка
Место	Братач Република Српска БиХ
Врста	Камени мост
Карактеристике
Материјал	камен

Назив

Херцеговина је сточарски крај и вјековни је обичај био да сваког прољећа стада оваца из нижиг предјела иду на планину, гдје се задржавају до касне јесени и првог снијега. Пошто је мост био једини начин да се пређе ријека, претпоставља се да су му име дали чобани који су стада у прољеће водили на испашу из ниске Херцеговине у високу Херцеговину - према Трескавици, Зеленгори и Моринама, а у јесен обрнуто.

Историја

Иако је мост ремек дјело тадашњег неимарства, о изградњи моста нема тачних историјских података. Мост је у потпуности изграђен од камена и одолијева зубу времена. Претпоставља се да су га саградиле Османлије у 16. или најкасније 17. вијеку. По једној верзији градио га је чувени турски градитељ Мимар Хајрудин, истовремено са градњом старог моста у Мостару. Друго народно предање каже да га је саградила удовица бега Љубовића која је рано остала без мужа настрадалог у двобоју, да би тако могла долазити до свог љубавника који је живио на другој обали. Дуги временски период то је био једини мост на ријеци Заломци и једини пут у правцу Гацка. Турска војска која је из Мостара ишла у чувену битку на Грахово данима је прелазила преко овог моста, у правцу Сопота и Залома, старим макадамским путем. Трећа верзија каже да су мост подигла браћа Овчине из Будисавља крајем XVII вијека. Мост се налази на правцу Римске цесте, а грађевинско архитектонски, све одлике моста имају печат отоманских градитеља. Овчији брод је тренутно најстарији сачувани мост у БиХ. сви остали мостови су поправљани током урушавања (мост у Коњицу, Мостару, Вишеграду), или скроз премјештени попут моста у Требињу и Жепи. Мост је имао камену ограду као на Старом мосту у Мостару али је приликом велике поплаве 1954. године остао без ње, тада је Заломка прелила мост срушивши ограду, а њени остаци и данас су видљиви у кориту ријеке непосредно испод моста. Мост је слабије познат и широј јавности и Републичком заводу за заштиту споменика културе БиХ. Када је општина Невесиње послала захтјев Републичком заводу за заштиту споменика културе у вези реконструкције и заштите моста од пропадања, они нису знали ни да мост постоји.