Огњен Кузмановић

Огњен Кузмановић (Радојево, 18. децембар 1874 – ?, 1956) био је српски инжењер и политичар, министар саобраћаја у владама Краљевине Југославије и министар грађевина у влади Милана Недића током Другог светског рата.

Огњен Кузмановић
Огњен Кузмановић
Лични подаци
Датум рођења(1874-12-18)18. децембар 1874.
Место рођењаРадојево, Аустроугарска
Датум смрти1956.(1956-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (81/82 год.)
Политичка каријера
Политичка
странка
Југословенска национална странка
Министар саобраћаја
1934.
Председник владеНикола Узуновић
Министар грађевина
1941 — 1944.
Председник владеМилан Недић

Биографија

уреди

Рођен је 1874. години у Радојеву, ондашњој Кларији. Студирао је технику у Немачкој и дипломирао на Техничком факултету у Минхену. У државну службу Краљевине Србије ступио је 1901. године као чиновник у министарству грађевина. Прешао је у Дирекцију државних железница 1904, али је исте године поднео оставку како би се посветио приватној професији. По окончању Првог светског рата вратио се у државну службу и постао најпре инспектор, а потом начелник Београдске железничке дирекције. 1923. године постављен је за директора Дирекције за грађење железница, а 1927. именован је за помоћника министра саобраћаја. На овом положају остао је до средине 1929. године када је изабран за директора Техничке дирекције Општине града Београда.[1][2]

Указом краља Александра од 10. јула 1934. разрешен је дужности дотадашњи министар саобраћаја Светислав Милосављевић и за новог ресорног министра постављен Огњен Кузмановић.[1] Обављао је министарску дужност у владама Николе Узуновића до краја 1934. године.

Политичко деловање током Другог светског рата

уреди

Након слома Краљевине Југославије у Априлском рату и стављања Србије под директну немачку окупациону власт, августа 1941. године именован је за министра грађевина у Влади народног спаса Милана Недића.[3]

У сарадњи са владом Краљевине Југославије у егзилу, снаге Драгољуба Михаиловића уврстиле су у једном тренутку Огњена Кузмановића на листу од 75 имена за стављање под слово „З”, која је била оглашавана преко радио Лондона.[а]

Према писању колаборационистичког листа Српски народ, 22. јуна 1943. заједно са Миланом Недићем и осталим министрима присуствовао је одавању почасти жртвама „комунистичке немани”, помену у Саборној цркви који је иницирао председник Београдске општине Драги Јовановић.[4]

Марта 1945. године Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача ставила га је на листу одговорних злочинаца за масовна убиства на Бањици и Јајинцима као члана Недићеве владе.[5] Октобра 1947. године Огњен Кузмановић означен је од стране југословенских власти као један од министара из Недићеве владе који ужива заштиту „француских реакционара” у француској окупационој зони у Аустрији.[6]

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Премда се слово „З” обично тумачи као скраћеница од речи „заклати”, бивши председник Југословенске владе у егзилу, Слободан Јовановић тврдио је у писму упућеном листу Тајмс 1946. године да је „З” почетно слово речи „застрашити”, те да је на тај начин обележеним лицима стављано до знања да се за њихова недела зна и изван земље и да ће их после рата сустићи казна.

Референце

уреди
  1. ^ а б „Нови министар саобраћаја г. О. Б. Кузмановић”. Правда: 8. 12. јул 1934. 
  2. ^ „За министра саобраћаја постављен г. Огњен Кузмановић”. Политика: 3. 11. јул 1934. 
  3. ^ Стамболија, Небојша (2020). Српска државна стража 1942 - 1945. Универзитет у Београду, Филозофски факултет. стр. 22. 
  4. ^ „Слава и хвала мученицима и борцима против бољшевичке немани”. Српски народ: 3. 26. јун 1943. 
  5. ^ „Листа одговорних злочинаца масовних убистава на Бањици и Јајинцима”. Борба: 2. 4. април 1945. 
  6. ^ „Француски реакционари - заштитници ратних злочинаца”. Борба: 4. 16. октобар 1947.