Олена Пчилка
Олга Петривна Косач (укр. Ольга Петрівна Косач; 29. јун 1849 — 4. октобар 1930), познатија под псеудонимом Олена Пчилка (укр. Олена Пчілка), је била украјински издавач, писац, етнограф, тумач и грађански активиста. Сматра се најпознатијом украјинском песникињом. Била је сестра Михаила Драгоманова и мајка Лесје Украинке, Олге Косач Кривињук, Михајла Косача, Оксане Косач, Миколе Косача, Исидоре Косач Борисове и Јурија Косача.[1]
| Олена Пчилка | |
|---|---|
 Олена Пчилка 1896. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. јун 1849. |
| Место рођења | Гадјач, Руска Империја |
| Датум смрти | 4. октобар 1930. (81 год.) |
| Место смрти | Кијев, Украјинска ССР Совјетски Савез |
| Уметнички рад | |
| Поље | Поезија |
Биографија уреди
Рођена је 29. јуна 1849. у Гадјачу, у породици локалног земљопоседника Петра Јакимовича Драхоманова. Основно образовање је стекла код куће. Завршила је интернат у Кијеву 1866. године. Удала се за Петра Антоновича Косача око 1868. године и убрзо се преселила у Новоград-Волински где је он радио. Убрзо су добили своје прво дете Лесју Украинку. Бележила је народне песме, народне обичаје и обреде и сакупљала је народне вишиванке у Волинији, а касније је објавила своје истраживање као и бројне радове.
Крајем августа 1903. године, заједно са ћерком, присуствовала је откривању споменика Ивану Котљаревском у Полтави, где је упознала Михаила Коцјубинског, Панаса Мирног, Михаила Старицког, Миколу Лисенка, Владимира Самиленка, Марка Кропивњицког и друге личности.[2] Године 1913. Лесиа Украинка је умрла, Олена Пцхилка се преселила из Кијева у Гадиацх, и живеће у кући у којој је провела детињство.[3]
Била је активна у феминистичком покрету, посебно у сарадњи са Наталијом Кобринском са којом је објавила алманах Pershyi Vinok у Лавову. На украјински језик је преводила многа дела, међу којима су радови Николаја Гогоља, Адама Мицкјевича, Александра Пушкина и других. Преминула је у Кијеву 4. октобра 1930.[4]
Публикације уреди
Међу најистакнутијим њеним радовима су:
- Tovaryshky, 1887.
- Svitlo dobra i lyubovi, 1888.
- Soloviovyi spiv, 1889.
- Za pravdoyu, 1889.
- Artyshok, 1907.
- Pivtora oseledsya, 1908.
- представа Suzhena ne ohuzhena, 1881.
- представа Svitova rich, 1908.
Референце уреди
- ^ Olga, Kosach-Kryvyniuk (1970). Леся Українка: Хронологія життя і творчості. New-York.
- ^ „Більш « Української України», як тут, не бачила: історія вулиці Лесі Українки в Гадячі - poltava-future.com.ua” (на језику: украјински). 2022-08-27. Приступљено 2022-08-29.
- ^ „Життя гадяцької інтелігенції: якою була Садиба Драгоманових та куди поділась нині - ipoltavets.com” (на језику: украјински). 2022-11-04. Приступљено 2022-11-08.
- ^ Aleksandr Mikhaĭlovich Prokhorov (1982). Great Soviet encyclopedia. Macmillan. стр. 185.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Олена Пчилка на Викимедијиној остави
