Олена Пчилка

украјински издавач, писац, етнограф, тумач и грађански активиста

Олга Петривна Косач (укр. Ольга Петрівна Косач; 29. јун 1849 — 4. октобар 1930), познатија под псеудонимом Олена Пчилка (укр. Олена Пчілка), је била украјински издавач, писац, етнограф, тумач и грађански активиста. Сматра се најпознатијом украјинском песникињом. Била је сестра Михаила Драгоманова и мајка Лесје Украинке, Олге Косач Кривињук, Михајла Косача, Оксане Косач, Миколе Косача, Исидоре Косач Борисове и Јурија Косача.[1]

Олена Пчилка
Олена Пчилка 1896.
Лични подаци
Датум рођења(1849-06-29)29. јун 1849.
Место рођењаГадјач, Руска Империја
Датум смрти4. октобар 1930.(1930-10-04) (81 год.)
Место смртиКијев, Украјинска ССР
Совјетски Савез
Уметнички рад
ПољеПоезија

Биографија уреди

Рођена је 29. јуна 1849. у Гадјачу, у породици локалног земљопоседника Петра Јакимовича Драхоманова. Основно образовање је стекла код куће. Завршила је интернат у Кијеву 1866. године. Удала се за Петра Антоновича Косача око 1868. године и убрзо се преселила у Новоград-Волински где је он радио. Убрзо су добили своје прво дете Лесју Украинку. Бележила је народне песме, народне обичаје и обреде и сакупљала је народне вишиванке у Волинији, а касније је објавила своје истраживање као и бројне радове.

Крајем августа 1903. године, заједно са ћерком, присуствовала је откривању споменика Ивану Котљаревском у Полтави, где је упознала Михаила Коцјубинског, Панаса Мирног, Михаила Старицког, Миколу Лисенка, Владимира Самиленка, Марка Кропивњицког и друге личности.[2] Године 1913. Лесиа ​​Украинка је умрла, Олена Пцхилка се преселила из Кијева у Гадиацх, и живеће у кући у којој је провела детињство.[3]

Била је активна у феминистичком покрету, посебно у сарадњи са Наталијом Кобринском са којом је објавила алманах Pershyi Vinok у Лавову. На украјински језик је преводила многа дела, међу којима су радови Николаја Гогоља, Адама Мицкјевича, Александра Пушкина и других. Преминула је у Кијеву 4. октобра 1930.[4]

Публикације уреди

Међу најистакнутијим њеним радовима су:

  • Tovaryshky, 1887.
  • Svitlo dobra i lyubovi, 1888.
  • Soloviovyi spiv, 1889.
  • Za pravdoyu, 1889.
  • Artyshok, 1907.
  • Pivtora oseledsya, 1908.
  • представа Suzhena ne ohuzhena, 1881.
  • представа Svitova rich, 1908.

Референце уреди

  1. ^ Olga, Kosach-Kryvyniuk (1970). Леся Українка: Хронологія життя і творчості. New-York. 
  2. ^ „Більш « Української України», як тут, не бачила: історія вулиці Лесі Українки в Гадячі - poltava-future.com.ua” (на језику: украјински). 2022-08-27. Приступљено 2022-08-29. 
  3. ^ „Життя гадяцької інтелігенції: якою була Садиба Драгоманових та куди поділась нині - ipoltavets.com” (на језику: украјински). 2022-11-04. Приступљено 2022-11-08. 
  4. ^ Aleksandr Mikhaĭlovich Prokhorov (1982). Great Soviet encyclopedia. Macmillan. стр. 185. 

Спољашње везе уреди