Опунција
Опунција (Opuntia ficus-indica) је грмолики, разгранати кактус, пореклом из Мексика, али се често може видети као одомаћена, самоникла врста дуж јадранске обале. У континенталним подручјима гаји се често као собна биљка. Има сочне и укусне, јестиве плодове који се називају још и индијске смокве.
| Опунција | |
|---|---|
_(18157916621).jpg)
| |
| Стабло, цвет и плод, ботаничка илустрација из приручника Лековите биљке Америке | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Ред: | Caryophyllales |
| Породица: | Cactaceae |
| Род: | Opuntia |
| Врста: | O. ficus-indica
|
| Биномно име | |
| Opuntia ficus-indica | |
| Синоними[1] | |
|
Списак
| |
Латинско име рода Opuntia потиче од имена античког грчког града Опуса (спомињe га Хомер у Илијади и Пиндар у својим певањима). Код Плинија је назив можда за једну врсту смокве.[2] Име врсте ficus-indica сложеница је од грчких речи ficus (смоква) и indica (индијски).[3]
Распрострањеност уреди
Опунција води порекло из Мексика, одакле је у 16. веку пренет у Европу. Одомаћио се на Медитерану, где често подивља из културе, па се самоникло среће уз морску обалу.[4] Данас је раширен у умереном и тропском појасу широм света.[1] У хладнијим климатским зонама гаји се као собна врста.[5]
Опис врсте уреди
Опунција је грмолики кактус, висине 1−3 m. Стабло је густо разгранато, а огранци су елиптични, пљоснати и меснати. Могу бити дуги и до 50 cm. Обрасли су ситним бодљама које расту у чуперцима на свим деловима биљке. Цветови су двополни, жути, пречника 6−7 цм, са многобројним латицама. Развијају се уз горњи руб огранка. Цветају од јуна до септембра. Опрашују их инсекти.[5][4]
Плодови се, у ботаничком смислу, убрајају у бобице. Сочни су и крупни, величине јајета. Могу бити црвене, жуте или љубичасте боје, а као и цела биљка, обрасли су чуперцима бодљи. У плоду има мало семена, или их нема уопште. Јестиви су.[6]
-
Чланци стабла са трњем -
Нови избојак -
Цветови -
Плодови
.JPG)
.jpg)
Услови станишта уреди
Опунција захтева веома добро дренирано земљиште, најбоље песковито, благо киселе до неутралне реакције (pH 6−7,5). Током зиме захтева суво земљиште, док јој током вегетационог периода прија умерено влажно. Захтева доста топлоте и сунчеве светлости, па јој највише одговарају јужне експозиције, заштићене од хладних зимских ветрова и киша. Не може расти у хладовини.[5] Отпоран је на посолицу, али избегава положаје изложене јакој бури. На Медитерану расте на стенама и литицама.[4]
Опунција се размножава семеном и реѕницама од сочних, зелених огранака.[5] Сматра се инвазивном врстом због свог лаког размножавања. Отпорна је врста и смањује биоразноликост других биљних врста уз обалу.[3]
Употреба уреди
У многим подручјима са топлом и умереном климом опунција се узгаја због својих сочних, слатких и укусних плодова.[5] Ови плодови још се називају и индијске смокве. Добри су за јело сирови, али се од њих могу спремати и џемови и мермеладе. У неким земљама припремају се и цветови, као укусно барено поврће.[4] Најновијим научним истраживањима утврђено је да су плодови опунције обилују високим садржајем витамина Ц, а богати су и витаминима Б1 и Б2 и провитамином А. Имају знатну количину пигмената и полифенола, а такође су и важан извор прехрамбених елемената као што су дијетална влакна, аминокиселине и минерали. Кактусов плод, због свог нутритивног садржаја, односно ниског садржаја масти и угљених хидрата, а високог садржаја воде и дијетних влакана спада у нискоклаоричне плодове.[7]
При брању и конзумирању плодова треба пазити на ситне бодље на кори, које се могу забити у прсте и уста. Зато их је најбоље брати у рукавицама, а плод пререзати уздужно и из њега извадити сочни, меснати део. Прекомерно конзумирање плодова опунције може изазвати дијареју.[6]
Цвет и стабло опунције делују као антиспазмолитик и диуретик, па су се као такви користили у народној медицини. Осим тога стабљике су везиване око повређених екстремитета као мера прве помођи. Цветови су се користили за смањење крварења и проблеме гастро-интестиналног тракта, посебно дијареју, колитис и синдром нервозних црева, као и у лечењу увећане простате.[5]
У савременој медицини прва истраживања опунције започела су испитивањем састава стабљике, а затим и плодова у погледу диуретских ефеката. Прве студије су показале диуретска и антиоксидативна својства која су уско везана за конзумацију свјежег плода. Позитивни резултати доказали су веома значајан нутриционистички бенефит плода опунције. Сва откривена и доказана својства указују на велику могућност примене овог плода код диуретских болести, антиоксидативне заштите организма, као и у очувању нормалне телесне тежине.[7]
Из стабљика опунције добија се једна врста гуме, која се користи за жвакање, или помешана са уљем, за израду свећа. Сок од куваних огранака је врло лепљив и додаје се гипсу, кречу и другим сличним материјалима како би боље приањали за зидове.[5] Од семена се добија биљно уље, које је ретко на тржишту због високе цене, а користи се у козметици.[3]
Занимљивости уреди
- Опунција се, због укусних плодова, уведена у културу још у предколумбовској Америци. Још у то доба био је познат велики број вештачки узгојених култивара.[4]
- Ова изузетна биљка налази се на актуелном, као и на свим ранијим грбовима Мексика.[8]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Opuntia ficus-indica (L.) Mill.”. USDA GRIN. - Приступљено 14. 12. 2016.
- ^ Gligić 1954
- ^ а б в „OPUNCIJA”. Priroda i biljke. Приступљено 14. 12. 2016.
- ^ а б в г д Grlić 1986, стр. 113−114
- ^ а б в г д ђ е „Opuntia ficus-indica - (L.)Mill.”. Plants For A Future. Приступљено 14. 12. 2016.
- ^ а б Grlić 1986, стр. 135
- ^ а б Blazevska, Zagorka; Cvrk, Ramzija; Aleksovski, Aleksandar (2012). „SASTOJCI KATUSOVOG PLODA (OPUNTIA FICUS INDICA) INKORPORIRANI U DIJETETSKE PROIZVODE KOJI SE KORISTE KAO SUPLEMENTI HRANI ILI OTC”. Hrana u zdravlju i bolesti, znanstveno-stručni časopis za nutricionizam i dijetetiku. 1 (2): 32—38. Приступљено 14. 12. 2016.
- ^ de Lourdes Aguilar Enríquez, María; de la Paz Pérez Olvera, Carmen; de la Paz Pérez Olvera, Socorro (2004). „LA FLORA DEL ESCUDO NACIONAL MEXICANO” (PDF). Polibotanica. México. 18: 53—73. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2016.
Литература уреди
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec".COBISS.SR 29347079
- Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta.COBISS.SR 27451399
- Matić, Ankica; Matić, Milan (2004). Moja prva biljka. Beograd: A. Matić : M. Matić. ISBN 86-905939-0-X.COBISS.SR 116517132
- Kaktusi. Ljubljana ; Zagreb: Mladinska knjiga. 1990. ISBN 86-11-04903-9.COBISS.SR 21227520
- Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša".COBISS.SR 89560583
Спољашње везе уреди
- „Opuncija”. PRIRODNO DO ZDRAVLJA (LJEKOVITO BILJE). Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 14. 12. 2016.
- Klisović, Jadranka (17. 9. 2014). „Indijska smokva ili opuncij (kaktus) – bodljikavi specijalitet i ukusni lijek…”. Nezavisni novinarski portal TRIS. Приступљено 14. 12. 2016.
