Оране
Оране је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 86 становника (према попису из 2002. било је 152 становника).
| Оране | |
|---|---|
 Раскршће у Орану | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Бојник |
| Становништво | |
| — 2011. | 86 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42°59′05″ СГШ; 21°37′25″ ИГД / 42.984666° СГШ; 21.6235° ИГДКоординате: 42°59′05″ СГШ; 21°37′25″ ИГД / 42.984666° СГШ; 21.6235° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 427 м |
.svg)  Оране Оране на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16233 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
ИсторијаУреди
У махали Власинци, нешто након 2000. године, приликом случајног откопавања, пронађена је глинена етажна посуда. Стручњаци из Лесковачког музеја датовали су ову посуду у време од краја 11 до 9 века пре н.е.[1] Недалеко од места где је ова посуда пронађена (локалитет "Барице"), налази се надгробни споменик од грубо клесаног камена са уклесаним крстом. Ради се о хришћанском надгробном споменику највероватније из средњег века.
На локалитету "Барице" пронађени су остаци "Латинског насеља". Највероватније је овде реч о средњевековном насељу Орах које се помиње у књизи дужника дубровачког трговаца Михајла Лукаревића под овим именом (XV век). Лукаревић помиње да му је дужник "неки Марко, брат попа из Ораха". Село Орах је у то време имало и своју цркву чији су темељи откривени на поменутом локалитету.[2]
На основу ових налаза може се рећи да је село Оране у каменом добу и средњем веку било насељено.
Село Оране се помиње и у турском попису из 1516. године са податком да је тада било 26 кућа и 7 неожењених. На овом простору су стотинак година живели Арнаути. Њихов траг је остао само у називима неких локалитета (Аметово, Биљурово, и још неких). После Српско-Турског рата 1878. године село је било пусто и попаљено а већ следеће године било је насељено са петнаестак српских породица са 107 житеља махом придошлих са Власине и из Криве Реке. [2]
Школа у Орану је отворена 1897. године са двадесетак ученика, да би 1952. године прерасла у осмогодишњу као одвојено одељење школе у Бојнику са 480 ученика и десетак наставника.[2] Број ученика се од тада стално смањивао, да би школа коначно била затворена 1994. године. Преосталих неколико ђака је послато у Бојник.
До 1987. године у селу је било доста ромских породица. После убиства Милуна Симића, кога су убили моткама и вилама, Роми су преко ноћи побегли са породицама и више се нису враћали. [2]
ДемографијаУреди
У насељу Оране живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,2 година (60,1 код мушкараца и 60,3 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 3 | ||
| 75—79 | 10 | 5 | ||
| 70—74 | 8 | 13 | ||
| 65—69 | 16 | 18 | ||
| 60—64 | 11 | 13 | ||
| 55—59 | 11 | 4 | ||
| 50—54 | 1 | 5 | ||
| 45—49 | 3 | 0 | ||
| 40—44 | 2 | 1 | ||
| 35—39 | 3 | 1 | ||
| 30—34 | 3 | 3 | ||
| 25—29 | 3 | 1 | ||
| 20—24 | 1 | 3 | ||
| 15—19 | 3 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 1 | ||
| 0—4 | 0 | 2 | ||
| Просек : | 60,1 | 60,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 79 | 15 | 55 | 6 | 1 | 2 |
| Женски | 70 | 5 | 55 | 10 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 149 | 20 | 110 | 16 | 1 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 25 | 16 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 13 | 10 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 38 | 26 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 1 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 1 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 4 | |
Познате личностиУреди
- Спира Страхињић, српски лекар и професор Медицинског факултета у Нишу
- Миленка Јездимировић, српски правник
РеференцеУреди
- ^ Лесковачки зборник, Лесковац 2007, ISSN 0459-1070, стр. 41/42
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Пуста река, Милун Ђорђевић, 1993, ISBN 86-7493-158-8
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
