Оране

Оране
Оране;
	Раскршће у Орану
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Бојник
Становништво
— 2022.	50
Географске карактеристике
Координате	42° 59′ 05″ С; 21° 37′ 25″ И / 42.984666° С; 21.6235° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	427 m
	Оране Оране на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	16233
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Оране је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 50 становника (према попису из 2002. било је 152 становника).

Историја

У махали Власинци, нешто након 2000. године, приликом случајног откопавања, пронађена је глинена етажна посуда. Стручњаци из Лесковачког музеја датовали су ову посуду у време од краја 11 до 9 века пре н.е.^[1] Недалеко од места где је ова посуда пронађена (локалитет "Барице"), налази се надгробни споменик од грубо клесаног камена са уклесаним крстом. Ради се о хришћанском надгробном споменику највероватније из средњег века.

На локалитету "Барице" пронађени су остаци "Латинског насеља". Највероватније је овде реч о средњовековном насељу Орах које се помиње у књизи дужника дубровачког трговаца Михајла Лукаревића под овим именом (XV век). Лукаревић помиње да му је дужник "неки Марко, брат попа из Ораха". Село Орах је у то време имало и своју цркву чији су темељи откривени на поменутом локалитету.^[2]

На основу ових налаза може се рећи да је село Оране у каменом добу и средњем веку било насељено.

Село Оране се помиње и у турском попису из 1516. године са податком да је тада било 26 кућа и 7 неожењених. На овом простору су стотинак година живели Арнаути. Њихов траг је остао само у називима неких локалитета (Аметово, Биљурово, и још неких). После Српско-Турског рата 1878. године село је било пусто и попаљено а већ следеће године било је насељено са петнаестак српских породица са 107 житеља махом придошлих са Власине и из Криве Реке. ^[2]

Школа у Орану је отворена 1897. године са двадесетак ученика, да би 1952. године прерасла у осмогодишњу као одвојено одељење школе у Бојнику са 480 ученика и десетак наставника.^[2] Број ученика се од тада стално смањивао, да би школа коначно била затворена 1994. године. Преосталих неколико ђака је послато у Бојник.

До 1987. године у селу је било доста ромских породица. После убиства Милуна Симића, кога су убили моткама и вилама, Роми су преко ноћи побегли са породицама и више се нису враћали.^[2]

Демографија

У насељу Оране живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,2 година (60,1 код мушкараца и 60,3 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	799
1953.	764
1961.	678
1971.	566
1981.	414
1991.	221	221
2002.	152	152
2011.	86

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	152	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	4	3
75—79	10	5
70—74	8	13
65—69	16	18
60—64	11	13
55—59	11	4
50—54	1	5
45—49	3	0
40—44	2	1
35—39	3	1
30—34	3	3
25—29	3	1
20—24	1	3
15—19	3	0
10—14	0	0
5—9	0	1
0—4	0	2
Просек :	60,1	60,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	137	145	153	159	143	98	71

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	15	43	8	1	1	3	0	0	0	0	2,14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	79	15	55	6	1	2
Женски	70	5	55	10	0	0
УКУПНО	149	20	110	16	1	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	25	16	0	0	0
Женски	13	10	0	0	0
Укупно	38	26	0	0	0

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	1	0	1
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	2	1	0	1

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	1	0
Укупно	0	0	1	2	1

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	2
Укупно	0	0	0	4

Познате личности

Спира Страхињић, српски лекар и професор Медицинског факултета у Нишу
Миленка Јездимировић, српски правник

Референце

^ Лесковачки зборник, Лесковац 2007, ISSN 0459-1070, стр. 41/42
^ ^а ^б ^в ^г Пуста река, Милун Ђорђевић. 1993. ISBN 978-86-7493-158-5.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Лесковачки зборник, Лесковац 2007, ISSN 0459-1070, стр. 41/42

[:0-2] а ^б ^в ^г Пуста река, Милун Ђорђевић. 1993. ISBN 978-86-7493-158-5.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]