Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 400 метара препоне за мушкарце

Освајачи олимпијских медаља у атлетици за мушкарце у дисциплини 400 метара препоне приказани су у следећој табели, а резултати су дати у секундама. Трка 400 м препоне није била на програму Игара 1912. године. Најуспешнији су атлетичари САД који су на 24 такмичења освојили 18 првих места.

Олимпијске игре	Злато		Сребро		Бронза
Париз 1900. детаљи	Џон Туксбери САД	57,6	Анри Тозен Француска	58,3	Џорџ Ортон Канада	58,8
Сент Луис 1904. детаљи	Хари Хилман САД	53,0	Френк Волер САД	53,2	Џорџ Поуг САД	56,8
Лондон 1908. детаљи	Чарлс Бејкон САД	55,0	Хари Хилман САД	55,3	Џими Тремир Уједињено Краљевство	57,0
Антверпен 1920. детаљи	Френк Лумис САД	54,0 СР	Џон Нортон САД	54,6	Огуст Деш САД	54,7
Париз 1924. детаљи	Морган Тејлор САД	52,6 ^[1]	Ерик Вилен Финска	53,8 ОР	Ајван Рајли САД	54,2
Амстердам 1928. детаљи	Дејвид Берли Уједињено Краљевство	53,4 ОР	Frank Cuhel САД	53,6	Морган Тејлор САД	53,6
Лос Анђелес 1932. детаљи	Боб Тисдал Ирска	51,67	Глен Хардин САД	51,85^[2] СР, ОР	Морган Тејлор САД	51,96
Берлин 1936. детаљи	Глен Хардин САД	52,4	Џон Лоринг Канада	52,7	Мигел Вајт Филипини	52,8
Лондон 1948. детаљи	Рој Кокран САД	51,1 ОР	Данкан Вајт Цејлон	51,8	Руне Ларсон Шведска	52,2
Хелсинки 1952.	Чарлс Мур САД	51,06 ОР	Јуриј Литијев Совјетски Савез	51,51	Џон Холанд Нови Зеланд	52,26
Мелбурн 1956.	Глен Дејвис САД	50,29 ОР	Еди Садерн САД	50,24	Џош Калбрет САД	51,74
Рим 1960.	Глен Дејвис САД	49,51 ОР	Клифтон Кушман САД	49,77	Ричард Хауард САД	49,90
Токио 1964.	Рекс Коли САД	49,6	Џон Купер Уједињено Краљевство	50,1	Салваторе Морале Италија	50,1
Мексико Сити 1968.	Дејвид Хемери Уједињено Краљевство	48,12 СР	Герхард Хениге Западна Немачка	49,02	Џон Шервуд Уједињено Краљевство	49,03
Минхен 1972.	Џон Аки-Буа Уганда	47,82 СР	Ралф Мен САД	48,51	Дејвид Хемери Уједињено Краљевство	48,52
Монтреал 1976.	Едвин Мозиз САД	47,64 СР	Мајкл Шајн САД	48,69	Јевгениј Гавриленко Совјетски Савез	49,45
Москва 1980.	Фолкер Бек Источна Немачка	48,70	Васил Акрипенко Совјетски Савез	48,86	Гари Оукс Уједињено Краљевство	49,11
Лос Анђелес 1984.	Едвин Мозиз САД	47,75	Дени Харис САД	48,13	Харалд Шмид Западна Немачка	48,19
Сеул 1988.	Андре Филипс САД	47,19	Амаду Дија Ба Сенегал	47,23	Едвин Мозиз САД	47,56
Барселона 1992.	Кевин Јанг САД	46,78 СР	Винтроп Грејам Јамајка	47,66	Крис Акабуси Уједињено Краљевство	47,82
Атланта 1996.	Дерек Аткинс САД	47,54	Самјуел Матете Замбија	47,78	Калвин Дејвис САД	47,96
Сиднеј 2000.	Анџело Тејлор САД	47,50	Хади ел Сомајли Саудијска Арабија	47,53	Луелин Херберт Јужна Африка	47,81
Атина 2004.	Феликс Санчез Доминиканска Република	47,63	Дени Макфарлан Јамајка	48,11	Наман Кеита Француска	48,26
Пекинг 2008.	Анџело Тејлор САД	47,25	Керон Клемент САД	47,98	Бершон Џексон САД	48,06
Лондон 2012.	Феликс Санчез Доминиканска Република	47,63	Мајкл Тинсли САД	47,91	Хавијер Кулсон Порторико	48,10
Рио де Жанеиро 2016.	Керон Клемент САД	47,73 ЛРС	Бонифејс Мучеру Тумути КЕН	47,78 НР	Јасмани Копељо Турска	47,92 НР

^ Резултат Тејлора није признат као светски или олимпијски рекорд, јер је сломио препону
^ Тисдалово време није прихваћено као светски рекорд јер је срушио последњу препону, по тада важећим правилима и зато је Хардину постао носилац светског рекорда.

* Резултат Тејлора није признат као светски или олимпијски рекорд, јер је сломио препону

Биланс медаља 400 метара препоне Уреди

	Држава	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1.	САД	18	12	10	40
2.	Уједињено Краљевство	2	1	5	8
3.	Доминиканска Република	2	-	-	2
4.	Источна Немачка	1	-	-	1
	Ирска	1	-	-	1
	Уганда	1	-	-	1
7.	Совјетски Савез	-	2	1	3
8.	Јамајка	-	2	-	2
9.	Канада	-	1	1	2
	Француска	-	1	1	2
	Западна Немачка	-	1	1	2
12.	Замбија	-	1	-	1
	Цејлон	-	1	-	1
	Финска	-	1	-	1
	Сенегал	-	1	-	1
	Саудијска Арабија	-	1	-	1
17.	Италија	-	-	1	1
	Јужна Африка	-	-	1	1
	Нови Зеланд	-	-	1	1
	Порторико	-	-	1	1
	Филипини	-	-	1	1
	Шведска	-	-	1	1
	Укупно (23)	25	25	25	75

[1] Резултат Тејлора није признат као светски или олимпијски рекорд, јер је сломио препону

[2] Тисдалово време није прихваћено као светски рекорд јер је срушио последњу препону, по тада важећим правилима и зато је Хардину постао носилац светског рекорда.

[1]

[2]