Особа без држављанства
Особа без држављанства (или апатрид), према конвенцији ОУН донете 1954. године, означава лице које ниједна држава не сматра својим држављанином у складу са одредбама свога закона о држављанству[1]. Особе без држављанства су избеглице, особе које су се одрекле свог држављанства, као и особе чије је држављанство одузето, услед судске одлуке или неког вида дискриминације. Према проценама УН, у свету има 12 милиона особа без држављанства[2].
Разлози уреди
Проблем у закону о држављанству уреди
Постоје 2 "основна" модела за добијање држављанства[3]:
- Jus soli - држављанство се добија према месту рођења. Најчешћи модел на америчком континенту.
- Jus sanguinis - држављанство се добија на основу држављанстава претка, односно родитеља. Најчешћи модел у Африци, Азији, Европи и Океанији.
Проблем настаје кад се особа роди у држави која даје држављанство на основу родитеља, а не даје по месту рођења. На пример, брачни пар са канадским држављанством се иселио из Канаде. Пар је дошао у Србију. Брачни пар добија децу која добијају само канадско држављанство, јер нема услове за српско држављанство. Уколико то дете не стекне држављанство Србије, а венча се са особом која је добила држављанство Канаде на исти начин. Њихово дете неће добити држављанство ни Србије ни Канаде, зато што Канада даје само првој генерацији исељеника, док Србија даје искључиво држављанство деци својих држављана.
Пол уреди
Постоје државе које дају држављанство деци само ако им је отац држављанин.[4] Тих држава има 27, као што је Алжир и до скора Мароко.
Распад државе уреди
Дешавало се да приликом распада СФРЈ и СССР да појединци остану без држављанства. Тако је при распаду Совјетског Савеза, руско држављанство су добијали само они који су могли да докажу потребан период за стицање држављанства, тако да је остало приличан број особа без држављанства. Приликом измена закона о држављанству 2003. године држављани бивше државе су давали доказе да су били у Русији најмање 5 година без прекида, знање руског језика и економској независности, добијали држављанство. У периоду од 6 година, око 2,7 милиона људи је добило руско држављанство.
Док је у Србији изменом закона о држављанству 2018. године дат рок да до 3. априла 2019. године предају захтев за држављанство, а да су имали држављанство СФРЈ.
Дискриминација уреди
Најчешћи разлог апатрида јесте дискриминација. Најбољи пример дискриминације је мјанмарски закон о држављанству[5] По том закону, да би био неко држављанин Мјанмара од рођења мора бити припадник неке од 135 етничких признатих група, па тако припадник Рохинџа народа(који није на листи од 135 признатих група) не може да буде држављанин Мјанмара, иако су његови родитељи и преци са подручја Мјанмара. Званично објашњење је да су они "илегални имигранти и/или њихови потомци".
Административне препреке уреди
Постоје више административних препрека, као што су: превисоке таксе, предугачак период решавања захтева или немогућност прикупљања потребних докумената.[6]
Аутоматски губитак држављанства уреди
Неке државе практикују одузимање држављанства услед боравка у иностранству. Тако је СФРЈ имала праксу "одсутност" по којој се одузима држављанство особи која борави у иностранству и последњих 15 година од навршене 18 године неиспуњава јавне обавезе према држави и при томе последњих 5 година пропустило евидентирање представништву или писмено пријави министарству унутрашњих послова. Такође потомцима особе које су рођене у иностранству који тамо стално бораве, а нису се сама евидентирала.[7][8]. Непознато је кад је (или да ли је) ова одредба избрисана из закона СФРЈ, али постојала је одредба у закону СР Србије да особа која је одсутна из СФРЈ и поседује страно држављанство, одузима му се држављанство[9].
Референце уреди
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 10. 2017. г. Приступљено 26. 08. 2019.
- ^ https://news.un.org/en/story/2018/11/1025561
- ^ https://www.fmreview.org/sites/fmr/files/FMRdownloads/en/FMRpdfs/FMR32/FMR32.pdf
- ^ https://web.archive.org/web/20111027165644/http://www.state.gov/g/176132.htm
- ^ BBC на енглеском језику.[1]
- ^ Страница 40, [2]
- ^ Закон о држављанству ДФЈ, [3]
- ^ Закон о држављанству ФНРЈ[4]
- ^ Закон о држављанству Социјалистичке Републике Србије[5]
Литература уреди
- Bronwen Manby, Struggles for Citizenship in Africa Архивирано 2013-04-15 на сајту Archive.today, 2009
- Laura Bingham, Julia Harrington-Reddy and Sebastian Kohn, De Jure Statelessness in the Real World: Applying the Prato Summary Conclusions, 2011
- Jay Milbrandt, Stateless, 2011
- Open Society Foundations and Refugees International, Without Citizenship: Statelessness, Discrimination, and Repression in Kuwait, 2011
- Nationality and Statelessness: a Handbook for Parliamentarians. High Commissioner for Refugees, Inter-Parliamentary Union, 2005
- Stateless Palestinians
- Report describing US contributions to the resettlement of stateless populations in 2007
- Brad K. Blitz and Maureen Lynch. "Statelessness and the Benefits of Citizenship: A Comparative Study."
- Somers, Margaret. 2008. Genealogies of Citizenship: Markets, Statelessness, and the Right to Have Rights. Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-79394-0
- Unravelling Anomaly. Detention, Discrimination and the Protection Needs of the Stateless Persons. London: Equal Rights Trust, 2010. ISBN 978-0-9560717-3-6
- Stateless: The World's Most Invisible People Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2013). Reuters AlertNet, 2011
- UN High Commissioner for Refugees (UNHCR) 2012 The State of the World's Refugees: In Search of Solidarity.
Спољашње везе уреди
- Међународни закон: уговора и судске праксе
- Full Convention text of 1961 Convention
- Map showing State Parties to the Statelessness Conventions
- Council of Europe Convention on Reduction of Statelessness in Relation to State Succession
- UN Convention relating to the Status of Stateless Persons (full text)
- International case law on statelessness
- dhakatribune The stateless bangalis of karachi