Палата Гвоздени човек
Палата Гвоздени човек или зграда Гвоздени човек је грађевина која се налази у Новом Саду поред Цркве имена Маријиног.
| Палата Гвоздени човек | |
.jpg) | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација |  Нови Сад, Србија
|
| Координате | 45° 15′ 18″ N 19° 50′ 41″ E / 45.25500° С; 19.84472° И |
| Статус | Споменик културе |
| Свечано отварање | 1908. |
| Саграђена | 1909. |
| Коришћење | активна |
Компаније
| |
| Архитекта | Бела Пекло |
Историја уреди
Зграда се налази на Тргу слободе у Новом Саду у улици Његошева број 2. У сарадњи са будимпештанским архитектом Карољем Ковачем, Бела Пекло је током 1908. и 1909. радио на пројекту велике стамбено пословне палате Гвоздени човек.[1]
На врху је конструисана мања купола испод које је у ниши смештен стари ратнички оклоп по коме је зграда добила име. Фигура представља старог ратника у металном оклопу и са хелебардом у десној руци.[2] Зграда је подигнута на месту старије срушене двоспратнице са којима је ова фигура и пренета. Стилске карактеристике ове двоспратне палате блиске су неоромантичарском историзму са елементима сецесије.[3]
Временом палата Гвоздени човек постала је један од градитељских симбола Новог Сада са почетка 20. века.[4] У згради се некада налазила чувена посластичарница „Дорнштетер”, те након смрти власника Јакоба Дорнштетера 1944. прелази у државно власништво (касније се звала „Москва”, па „Загреб”, данас „Атина”).[5] У њој су се новосадска господа сладила "Сахер" тортом између два рата а о којој надахнуто у свом роману "Неопланта" пише Ласло Вегел.
Рестаурација уреди
Степен оштећења захтевао је сложен поступак рестаурације фасада. Рад на декоративним елементима од гипса поверен је уметничкој радионици Нина из Беочина. С обзиром да су констатована велика оштећења на свим декоративним елементима, одлучено је да се израде нови у свему према постојећим, што је подразумевало детаљно чишћење елемента, ретуш оштећења, израду калупа и одливање.
На елементима где је степен оштећења био изражен, било је неопходно да се изврши деломична реконструкција према доступним архивским подацима, као и аналогним примерима, што је захтевало рад на моделовању елемента у глини пре израде калупа.
Рестаурирана је и конзервирана фигура Гвозденог човека по којој је овај објекат добио име. Конзерваторско‐рестаураторске радове на фигури извели су конзерватори за метал Ана Олајош и Јожеф Ердељи, а конзерваторски надзор вршила је Слободанка Бабић. Радови су изведени 2004. године.[6]
Галерија уреди
_063.jpg)
_064.jpg)
Референце уреди
- ^ „Zašto “Gvozdeni čovek”?”. nshronika.rs. 1. 2. 2015. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „Staro jezgro srpske Atine”. srbijuvolimo.rs. 2. 5. 2015. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „Palata »Gvozdeni čovek«”. palmculture.eu. 7. 6. 2020. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „„Gvozdeni čovek“, Trg Slobode, 1908.”. graditeljins. 7. 6. 2020. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „Njegoševa 2”. ns.in.rs. 7. 6. 2020. Приступљено 7. 6. 2020.
- ^ „КОНЗЕРВАТОРСКО‐РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА ОБНОВИ ФАСАДА ПАЛАТЕ „ГВОЗДЕНИ ЧОВЕК“” (PDF). zzskgns.rs. 7. 6. 2020. Приступљено 7. 6. 2020.
Литература уреди
- Више аутора (2014). Уметничка топографија Новог Сада. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-111-7.
