Парламентарни избори у Грчкој (септембар 2015)

Септембарски ванредни парламентарни избори у Грчкој су одржани у недељу, 20. септембра 2015, након што је Председник Владе Алексис Ципрас 20. августа најавио да ће поднети оставку.[1] Свих 300 места у Хеленском парламенту су била слободна. Ово су били шести ванредни избори од 2007, пошто су ови избори требали бити одржани у фебруару 2019, када сазиву парламента истиче мандат.[2]

Парламентарни избори у Грчкој (септембар 2015)

← јануар 2015. 20. септембар 2015. 2019. →

300 посланичких мандата Хеленског парламента
151 мандати потребни за већину
Регистровано9 840 525
Излазност5 566 295 (56,6%)
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Алексис Ципрас Вангелис Меимаракис Николаос Михалолиакос
Странка ΣΥ.ΡΙΖ.Α. Ν.Δ. Χ.Α.
Вођа од 9. фебруар 2008. 5. јул 2015. 1. новембар 1993.
Место вође Хераклион Атина 2 Атина 1
Места пре 149 76 17
Освојена места 145 75 18
Места после
145 / 300
75 / 300
17 / 300
Места промењено Пад 4 Пад 1 Раст 1
Бр. гласова 1 926 526 1 526 400 379.722
Проценат 35,5% 28,1% 7,0%%
Swing Пад 0,8% Раст 0,3% Раст 0.7

  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Вођа Фофи Генимата Димитрис Куцумбас Ставрос Теодоракис
Странка ΠΑ.ΣΟ.Κ. К.К.Е. Το Ποτάμι
Вођа од 14. јун 2015. 14. април 2013. 26. фебруар 2014.
Место вође Атина 2 Атина 2 Солун 1
Места пре 13 15 17
Освојена места 17 15 11
Места после
17 / 300
15 / 300
11 / 300
Места промењено Раст 4 ±0 Пад 6
Бр. гласова 341.732 301.684 222.349
Проценат 6,3% 5,6% 4,1%
Swing Раст 1,1% Раст 0.1% Пад 2.0%

  Седма странка Осма странка
 
Вођа Панос Каменос Василис Левентис
Странка ΑΝ.ΕΛ. Ε.Κ.
Вођа од 24. фебруар 2012. 2. март 1992.
Место вође Атина 2 Атина 2
Места пре 13 0
Освојена места 10 9
Места после
10 / 300
9 / 300
Места промењено Пад 3 Раст 9
Бр. гласова 200.532 186.644
Проценат 3,7% 3,4%
Swing Пад 1.1% Пад 1.6%

Мапа која представља изборне резултате за сваку изборну јединицу по партији народног посланика.

Председник Владе пре избора

Василики Тану (вршилац дужности)
Вастраначка личност

Изабрани Председник Владе

Алексис Ципрас
СИРИЗА

На изборима је Ципрасова коалиција радикалне левице (СИРИЗА) остварила неочекивано велику победу освојивши 145 посланичких места, 6 мање од апсолутне већине. Партија је формирала владајућу коалицију са десничарским Независним Грцима (АНЕЛ). Опозициона партија десног центра Нова демократија је остала на 28% и 75 места, упркос неким преизборним анкетама и предвиђањима према којима је била изједначена са Сиризом, или чак у позицији да формира власт. Крајње десничарска Златна зора (ХА) је остала трећа највећа партија у држави, забележивши пораст на 7%, док је коалиција ПАСОК-ДИМАР дошла до 4. места, пошто Комунистичка партија Грчке (К.К.Е.) није успела да освоји већи број гласова, и због распада партије Потами. Унија центриста је први пут у својој историји прешла цензус од 3% и ушла је у парламент, док је Народна Унија, одвојена фракција Сиризе, за мало била испод цензуса, па није ушла у парламент.

Излазност је била веома ниска са 56,6%, што је најнижи проценат излазности у историји Грчке од поновног увођења демократије у 1974. Анализе након избора су показале да су чести избори узроковали апатију и незаинтересованост код грађана, и велику разочараност, пошто су у јануару 2015. били парламентарни избори, затим референдум у јулу исте године, како би у септембру поново били позвани на гласање.[3]

Извори

уреди
  1. ^ „Greece crisis: PM Tsipras 'to hold September election'. BBC News. Приступљено 2015-08-20. 
  2. ^ „Greek Constitution; Part III. Organization and Functions of the State”. hri.org. Приступљено 2015-01-26. 
  3. ^ „Voter Turnout in Greek Elections Drops to New Historic Low”. Greek Reporter. 21. 9. 2015. Приступљено 21. 9. 2015. 

Спољашње везе

уреди