Парламентарни избори у Грчкој 2019.

Парламентарни избори у Грчкој 2019. су одржани 7. јула.[1][2] Свих 300 места у Хеленском парламенту је било у игри.

Парламентарни избори у Грчкој 2019.

← септембар 2015. 7. јул 2019.

300 посланичких мандата Хеленског парламента
151 мандати потребни за већину
Регистровано9 962 261
Излазност5 769 644 (57.91%)
  Прва странка Друга странка Трећа странка
  Kyriakos Mitsotakis - EPP Malta Congress 2017.jpg Alexis Tsipras 2015 (cropped).jpg Fofi Gennimata 2009 (cropped).jpg
Вођа Киријакос Мицотакис Алексис Ципрас Фофи Генимата
Странка Нова демократија СИРИЗА ПАСОК
Вођа од 11. јануар 2016. 9. фебруар 2008. 14. јун 2015.
Место вође Атина Б2 Ахаја Атина Б3
Места пре 75 145 17
Освојена места 158 86 22
Места после
158 / 300
86 / 300
22 / 300
Места промењено Раст 83 Пад 59 Раст 5
Бр. гласова 2 251 426 1.781.180 457.527
Проценат 39,85% 31,53% 8,10%
Swing Раст 11,76% Пад 3.93% Раст 1.71%

  Четврта странка Пета странка Шеста странка
  Koutsoumbas.jpg Κυριάκος Βελόπουλος.jpg Yanis Varoufakis by Olaf Kosinsky-0658.jpg
Вођа Димитрис Куцумбас Киријакос Велопулос Јанис Варуфакис
Странка К.К.Е. Грчко решење МеРА25
Вођа од 14. април 2013. 28. јун 2016. 2018.
Место вође Атина Б2 Лариса Солун 1
Места пре 15 - -
Освојена места 15 10 9
Места после
15 / 300
10 / 300
9 / 300
Места промењено ±0 нова партија нова партија
Бр. гласова 299.595 208.806 194.233
Проценат 5,30% 3,70% 3,44%
Swing Пад 0.25% нова партија нова партија

Greek legislative elections 2019 map.svg
Мапа која представља изборне резултате за сваку изборну јединицу по партији народног посланика. Тамно плаво представља Нову демократију, док розе представља Сиризу

Председник Владе пре избора

Алексис Ципрас
СИРИЗА

Изабрани Председник Владе

Киријакос Мицотакис
Нова демократија

Прелиминарни резултати су показали да је либерално конзервативна странка десног центра Нова демократија је освојила 158 посланичких мандата, што је била апсолутна већина, и скоро дупло више посланичких мадата него у претходном сазиву. Такође су освојили скоро 40% изашлих бирача.

Ово су били први избори на националном новоу у Грчкој, а трећи укупно, од када је доња граница за гласање спуштена на 17, и од када је број изборних јединица у Грчкој повећан са 56 на 59. Атина 2, највећа јединица је имала 44 посланичка мандата пре реформи из 2018, да би сада била разбијена на више мањих јединица, од којих највећа има 18 посланичких мандата.

Након пораза на изборима за Европски парламент 2019, и локалним изборима те године, Председник Владе Алексис Ципрас је 26. маја најавио да ће по завршетку другог круга локалних избора, у најскоријем року бити одржани ванредни парламентарни избори.[3]

ИзвориУреди

  1. ^ „Greek elections: New Democracy on course for majority”. BBC News. 7. 7. 2019. Архивирано из оригинала на датум 11. 07. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  2. ^ Mylonas, Harris (2020). „Greece: Political Developments and Data in 2019”. European Journal of Political Research Political Data Yearbook (на језику: енглески). ISSN 2047-8852. doi:10.1111/2047-8852.12299. 
  3. ^ „After defeat, Greek PM calls for snap elections | Kathimerini”. www.ekathimerini.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 5. 2019. 

Спољашње везеУреди