Пајковац је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 142 становника (према попису из 1991. било је 178 становника).

Пајковац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Становништво
 — 2011.142
Географске карактеристике
Координате43°45′17″ СГШ; 21°12′26″ ИГД / 43.754666° СГШ; 21.207333° ИГД / 43.754666; 21.207333Координате: 43°45′17″ СГШ; 21°12′26″ ИГД / 43.754666° СГШ; 21.207333° ИГД / 43.754666; 21.207333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина247 м
Пајковац на мапи Србије
Пајковац
Пајковац
Пајковац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознака

ИсторијаУреди

До Другог српског устанка Пајковац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Пајковац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништваУреди

Подаци датирају из 1905[2]

Од породице Павловића био је чувени јунак из Првог и Другог Устанка, „Никола Мандрда“. Никола Мандрда био је веома леп, крупан, снажан и гласовит човек. Кад би он викнуо сав се Јухор тресао, те му је и гора глас прихваћала. Турке је страшно мрзео и убијао их где их је год стигао. Карађорђе га је веома уважавао. Павловићи су пореклом из околине Врања, славе Св. Николу.

Према пореклу ондашње становништво Пајковца из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 1 породица са 15 куће.
  • Из Врањског округа има 4 породице са 22 куће.
  • Из околине Лесковца има 1 породица са 6 куће.
  • Из околине има 1 куће.
  • Из Левче има 1 куће.

ДемографијаУреди

У насељу Пајковац живи 122 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (46,2 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 49 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 386
1953. 373
1961. 336
1971. 270
1981. 228
1991. 178 178
2002. 142 142
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
140 98,59 %
Румуни
  
1 0,70 %
непознато
  
1 0,70 %
Пајковац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 18 18 12 14 17 18 19 17 17 17 16 16
Пореске главе* - 21 12 14 19 20 20 16 16 16 15 14
Арачке главе** 38 49 23 31 33 37 38 37 39 40 44 41
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди