Отворите главни мени

Петар Јагодић, у народу познат као Куриџа, рођен је око 1666. године у селу Билишанима, у обровачком крају, Буковица, Далмација.

Био је свештеник у цркви Светог Петра у Биовичину Селу. Као познати борац за социјалну правду ставио се на чело народног устанка познатијег као Куриџина буна која је 1704. године букнула на подручју Буковице и Равних Котара против млетачке власти, односно скупљача „дециме“ (пореза). У октобру 1704. године, после девет месеци устанка, морао је пребећи у Лику. Следеће године се враћа у Далмацију кад је добио гаранцију од новог провидура Giustina da Riva да му се неће судити. Настанио се у својим Билишанима где је наставио мирно да живи. Али не задуго. По доласку новог провидура 1706. гопдине, Canaieti га хапси и затвара у книнску тврђаву. Одатле је пребачен за Задар, где му је суђено. Осуђен је 9. јула 1706. године на 40 година тешке тамнице. Казну је издржао у тамници у Венецији. За тих 40 година робства ништа није знао о својој ћерки Магдалини (Манди) која је живела сама у Билишанима. Једина веза са светом био му је Грк Петар Жпиро, што је редак пример људског милосрђа[1].

Ослобођен је 9. јула 1746. године. Иако је у тамници оглувео и ослепео није му дозвољено да се врати у Билишане. Умро је у Задру 9. априла 1749. године[2].

НадимакУреди

Надимак "Куриџа" је добио од Турака, што у преводу значи Неверни поп (Каур - неверник и Хоџа - поп). Данас међ' далматинским Србима постоји презиме Куриџа.

РеференцеУреди

  1. ^ Љупче Мандић "Кљига о Кистањама", pp. 92 и 94
  2. ^ Љупче Мандић "Кљига о Кистањама", pp. 92