Свештеномученик Петар Дамаскин је био је велики подвижник. Несебичан до крајности, он није имао ниједне своје књиге, него је позајимао и читао. А читао је неуморно сабирајући мудрост као пчела мед.[1] Био је неко време епископ у Дамаску, но како је говорио против мухамеданизма и манихејске јереси, Арапи му одсеку језик и пошљу дубоко у Арабију на заточење. Но Бог му је дао силу говора те је и у заточењу проповедао Јеванђеље и многе обратио у веру Христову. Саставио је и оставио потомству једну драгоцену књигу о духовном животу. Скончао као исповедник и мученик и преселио се у Царство Христово.

Петар Дамаскин

Српска православна црква слави га 9. фебруара по црквеном, а 22. фебруара по грегоријанском календару.[2]

Извори уреди

  1. ^ „Св. муч. Никифор; Свештеномуч. Петар Дамаскин – Vaznesenjska crkva” (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-23. 
  2. ^ „Na dan 22.2.: Sveštenomučenik Petar Damaskin.”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-23. 

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

Спољашње везе уреди