Петер Улрих Вајс (нем. Peter Ulrich Weiss; Бабелсберг, 8. новембар 1916 - Стокхолм, 1. мај 1982) (8. новембар 1916. - 10. мај 1982.) био је немачки писац, сликар, графички уметник и експериментални филмски режисер. Сматра се једним од најважнијих писаца немачког говорног подручја из друге половине 20. века.

Петер Вајс
Peter Weiss 1982.jpg
Петар Бајс (1982)
Пуно имеПетер Улрих Вајс
Датум рођења(1916-11-08)8. новембар 1916.
Место рођењаБабелсберг, Немачко царство
Датум смрти1. мај 1982.(1982-05-01) (65 год.)
Место смртиСтокхолм, Шведска
Најважнија дела

Потицао је из породице чешко-јеврејског порекла, те је због нацистичких прогона морао емигрирати из Немачке; избегао је у Велику Британију, потом у Чехословачку, а затим у Шведску, где је на крају формално преузео и држављанство. Био је познат по радикално левим ставовима, као и жестокој критици Вијетнамског рата, а пред крај живота се прикључио комунистичкој странци. Успркос хладноратовској подели, његов талент је признат, али и критички оспораван, и у Западној и у Источној Немачкој, а што је највише дошло до изражаја када је његова драма Истрага године 1965. имала симултану премијеру с обе стране Берлинског зида.

Књижевну репутацију је стекао у послератном немачком свету као заговорник авангардне књижевности, експонент аутобиографске прозе и као политички ангажовани драмски аутор. Међународни успех стекао је драмом Мара/Сад, чија је америчка поставка добила награду Тони, а касније је адаптирана у истоимену филмску адаптацију у режији Питера Брука. Његова драма Истрага, послужила је за ширење расправа о такозваном Vergangenheitsbewältigung то јест полемици о односу Немаца према нацистичкој историји и начинима на које је тај однос активиран у књижевности и култури генерално. Вајсово капитално дело јесте Естетика отпора, објављена у три тома, коју је интернационална критика прогласила за најважнију књигу написану на немачком језику 70-их и 80-их.[1] Његови сликарски радови и авангардни филмови, настали у традицији надреализма, остали су мање познати широј јавности.

РеференцеУреди

  1. ^ Klaus Beutin, Klaus Ehlert, Wolfgang Emmerich, Helmut Hoffacker, Bernd Lutz, Volker Meid, Ralf Schnell, Peter Stein und Inge Stephan: Deutsche Literaturgeschichte. Von den Anfängen bis zur Gegenwart. 5., überarbeitete Auflage. Stuttgart-Weimar: Metzler 1994, S. 595.

Спољашње везеУреди