Списак пећина у Републици Српској
Пећине Републике Српске су спелеолошки објекти на територији Републике Српске под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске. Пећине имају статус природног добра у Републици Српској. Најдужа пећина Републике Српске са укупном дужином свих подземних канала од 2.800 метара је Велика пећина. Једина пећина у Републици Српској која је оспособљена за туристичке посјете је пећина Орловача у општини Пале. Највећи ледени подземни објекат у Републици Српској је јама Ледана у општини Рибник. Станиште највеће колоније слијепих мишева у Републици Српској се налази у пећини Мишарица код Бањалуке. Једина пећина на територији Републике Српске која се користи као сакрални објакат, односно за службе Српске православне цркве је Павлова пећина.[1]
Евидентиране пећине
уредиНа списку Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске се налазе до сада заведене, документоване и дјелимично истражене сљедеће пећине на територији Републике Српске:
Флора и фауна
уредиНа простору пећина и крашких понорница Републике Српске, честа је појава човјечија рибица.
- Пећина Мишарица је станиште највеће колоније слијепих мишева у Републици Српској. Заштићене врсте слијепих мишева са стаништем у овој пећини су: Rhinolophus ferrumequinum, Rhinolophus euryale, Myotis myotis и Miniopterus schreibersi.
- Ваганска пећина је станиште неколико ријетких врста слијепих мишева: Barbastella barbastellus, Myotis bechsteinii, Myotis emarginatus и Rhinolppus ferrumequinum.
- Пећина Растуша је и станиште слијепих мишева.
- Два језера Велике пећине су станишта риба гаовица.
Археолошки локалитети
уреди- У пећини под липом су откривени палеолитски гравирани цртежи који су најстарији на простору Републике Српске. Поред цртежа, откривене су и камене алатке и оруђа, артефакти који су датирани у доњи, средњи и горњи палеолит. Пећину је насељавао прачовјек током дужег временског периода, а ово налазиште је од прворазредног значаја за читаву југоисточну Европу.
- У пећини Ледењачи су откривени праисторијски цртежи а у њој су боравили праисторијски људи. Праисторијски цртежи су рађени гравирањем урезаних линија и пунктирањем група ситних тачкица.
- У пећини Растуша је откривено камено оруђе и комадићи дрвеног угља.
- У пећини Мишарица су пронађене двије бронзане сјекире, венецијански бронзани новчићи, фрагменти керамичких посуда и кресиво за пушку кремењачу.
Палеонтолошки локалитети
уреди- У пећини Кук су пронађени најстарији (36.000-40.000 година) остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus) у Републици Српској.
- У пећини Орловача су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus), као и инсект из породице Coleoptera, рода Charonitis, подврсте Zoopai orlovancensis.
- У пећини Растуша су пронађени остаци плеистоценског вука (Canis lupus) и пећинског медвједа (Ursus spelaelus).
- У пећини Бања Стијена су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus) и пећински инсекти: Anophthalmus (Duvalis) kauitianus, Pholeuonopsis setipennsis, Bathuscia kaunti.
- Испред отвора пећине под липом су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus).
Списак пећина Републике Српске
уредиНазив | Дужина | Положај | Општина | Напомена | Слика |
---|---|---|---|---|---|
Пећина Бања Стијена | 1.200 метара | кањон ријеке Праче, село Бања Стијена |
општина Рогатица | природно добро II категорије | |
Ваганска пећина | 420 метара (истражено) | планина Виторог, село Стројице |
општина Шипово | природно добро I категорије | |
Велика пећина | 2.800 метара | превој Љут, Фатничко поље, заселак Кукричје |
општина Билећа | природно добро II категорије | |
Гирска пећина | 1.300 метара | планина Озрен, село Доње Гире |
општина Соколац | природно добро I категорије | |
Пећина Ђатло | 1.970 метара | Коритска висораван, испод врха Кобиља глава |
општина Гацко | природно добро I категорије | |
Пећина Кук | 688 метара | кањон ријеке Бистрице, Сијерачке стијене |
општина Калиновик | природно добро II категорије | |
Јама Ледана | 180 метара | планина Бобија | општина Рибник | природно добро III категорије | |
Пећина Ледењача | 95 метара | околина Миљевине | општина Фоча | природно добро III категорије | |
Пећина Љубачево | 700 метара | село Љубачево | Бањалука | природно добро II категорије | |
Пећина Мишарица | 55 метара | брдо Понир, село Бијели Поток |
Бањалука | природно добро III категорије | |
Пећина Орловача | 2.500 метара (истражено) | брдо Орловача, село Сумбуловац |
општина Пале | природно добро I категорије | |
Павлова пећина (Петропавлова пећина) |
217 метара | брдо Доли | општина Требиње | природно добро III категорије | |
Пећина под липом | 4 метра (истражено) | Гласиначка висораван, село Кнежина, заселак Кадића брдо |
општина Соколац | природно добро I категорије | |
Пећина Растуша | 440 метара | Хрње брдо, село Растуша | општина Теслић | природно добро II категорије |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Заштита спелеолошких објеката Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2010) (језик: српски)
Спољашње везе
уреди- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Заштита спелеолошких објеката Републике Српске (језик: српски)
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске (језик: српски)
- Туристичка организација општине Фоча: Пећине у општини Фоча (језик: српски)
- Министарство просвјете и културе Републике Српске (језик: српски)