Отворите главни мени

Пишкопеја (алб. Peshkopia, Peshkopi, мак. Пешкопеја, тур. Debre-i Zir) је град на истоку Албаније у области Дибер. Према попису из 2011. имао је 13.251 становника.

Пишкопеја
Peshkopia
Peshkopi from the road into dobrove.jpg
Пишкопеја виђена из предграђа Доброве
Административни подаци
Држава Албанија
Становништво
 — (2001)14.136
Географске карактеристике
Координате41°41′00″ СГШ; 20°25′45″ ИГД / 41.6833° СГШ; 20.4292° ИГД / 41.6833; 20.4292Координате: 41°41′00″ СГШ; 20°25′45″ ИГД / 41.6833° СГШ; 20.4292° ИГД / 41.6833; 20.4292
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина651 м
Пишкопеја на мапи Албаније
Пишкопеја
Пишкопеја
Пишкопеја на мапи Албаније
Остали подаци
Поштански број8301
Позивни број0218
Регистарска ознакаDI

Од Тиране је удаљен 187 километара, а од границе Републике Македоније 20. Западно од Пишкопеје протиче река Црни Дрим.

ИсторијаУреди

У време пре хришћанства у овој области живело је илирско племе Пенесте, како су га звали Римљани. Име места изведено је од грчке речи епископи (епископ). Статус седишта епископије стекао је 1020, али га је касније изгубио. Турци Османлије су Пишкопеју звали Мали Дебре, док је Дебар био Велики Дебре. Крајем 16. века готово сво становништво је било муслиманско. Српска војска је заузела Пишкопеју раног децембра 1912. Албанске снаге су преузеле град 20. септембра 1913. Бугари и Аустроугари су окупирали Пишкопеју 1916—1918. Иван Јастребов сматра да је могуће да је у овом месту некада био епископ, јер су источно од села на уздигнутој тераси, на левој страни реке, рушевине повеликог манастира с темељима немале цркве у средишту рушевина. Арнаути су му рекли да је ту био манастир са владиком. Ту је до пре 70 година, од када је то Јастребов писао, по причању Арнаута, било много хришћана. Село су напустили јер није било могуности за нормалним животом. Река им је непрестано односила куће. Ако је ту и била Дебарска епископија нема доказа да је била српска и да ју је основао Св. Сава. Руварац сматра да пошто тај крај није био под Србима тада да ни Сава ту није могао основати епископију. Јастребов га демантује да је тај крај ипак био под Немањом и да је тзв. дебарска епископија могуе била у овом месту. [1]

РеференцеУреди

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 287., 288., 291. Београд: Службени гласник. 

Спољашње везеУреди