Подварак је јело познато на Балкану, Оријенту, али и у неким европским државама. Основни састојак подварка је кисели купус исецкан на резанце, уз додатак разних зачина: црни лук, алева паприка, бибер.[1] Постоји више верзија подварка, посебно у погледу додатих зачина. Негде се додају ловоров лист, бели лук и вино.[2] Уз подварак се једу различите врсте печеног или прженог меса: ћуреће, свињско, разне кобасице и сл.

Подварак
Домаћи подварак
Врста јелавариво
Регије или државаБалкан
Део националне кухињеСрпска кухиња
Варијацијећурка на подварку
  Медији: Подварак

Ненад Костић, у Дневнику куварског шегрта, каже: "Подварак је једно од оних јела која ћемо са оклевањем понудити госту из западних земаља. Не зато што га се стидимо, већ зато што, ако имамо и мрвицу гастрономске свести, знамо да је у питању калоријска бомба и једно од оних јела каква се у развијеном свету данас протерују са трпеза. Заједно са тврдом, сељачком пројом, подварак је једно планинско, сеоско задовољство, асоцијација на врео шпорет „смедеревац” и утеха после целодневног рада. У подварак, зна се, иде маст у више облика: и чиста свињска маст, и она добијена из сланине да му да племенит укус сувог меса, и она која долази из меса које се додаје подварку".[3]

Слична јела уреди

Специјалитет североисточне француске покрајине - алзашки шукрут (choucroute, франц. - кисели купус) добио је ознаку заштићеног регионалног производа, а очекује се да добије и ознаку географског порекла ЕУ. Сличан је српском подварку јер се прави од киселог купуса исеченог на резанце, који се пржи на путеру и сирћету или вину, са додатком коријандера и ловора, али и разних других зачина.[4]

Референце уреди

  1. ^ Марковић, Спасенија-Пата (1975). Велики народни кувар (петнаесто изд.). Београд: Народна књига. стр. 190. 
  2. ^ „Ukusi tradicije – jela sa juga Srbije koja obožavamo”. gradnis.net. Приступљено 13. 2. 2020. 
  3. ^ Костић, Ненад. „DNEVNIK KUVARSKOG ŠEGRTA, ČAS 2”. vinoifino.rs. Приступљено 13. 2. 2020. 
  4. ^ „Podvarak u Francuskoj zakonom zaštićen”. mondo.rs. Приступљено 13. 2. 2020.