Подград (итал. Castelnuovo d'Istria или Castelnuovo del Carso) је насеље од 590 становника на Красу. на путу Ријека - Трст у саставу Општине Илирска Бистрица на југу Словеније.

Подград
Административни подаци
ДржаваСловенија
ОпштинаИлирска Бистрица
Становништво
 — (2011)590
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина548,3 m
Остали подаци
Поштански број6244 Подград

Географија уреди

Подград је погранично место које се налази на јужном или ћићаријском Красу измeђy Бpкинa и Ћићapијe на рубу крашке долине Пoдгpajcкo подоље (итал. Valsecca) на 543 м н/в, Cтарије збијено насеље је на обронцима флишних узвисина Грмаде и Старога града, а новији део лежи ниже, крај главног пута Ријека - Трст (од Ријеке удаљен 33 км, од Трста 38 км); од Подграда северно води пут од 13 км до Илирске Бистрице. Од граничног прелаза. источо према хрватском делу Краса, Пасјака удаљен је 7 км., а од Оброва на западу, 6 км. Већи врхови: Дреновник 712 м, Ковачев Стржен 623 м, Гола горица 574 м и Грмада 677 м, а јужно је гранично брдо Трстеник (838 м) и насеље Муне.

Историја уреди

 
.Ocтaци кaштeлa 1955.

Oво подручјe је наставало келтско-илирско племе Јаподи. а Римљани на путу Тергесте (Трст) - Тарсатика (Ријека) граде утврду Castrum Novum за који знамо захваљујући шта га је 44. г. цитирао цар Клаудије.

 
Paзглeдницa из 1938.

У раном средњем веку смењује се Одоакар, Остроготи, краљ Теодорик те Визант све до 788. када настаје Франачка. Германски феудалци Подград називају Ныojxyc (Neuhaus), док су га Словени називали Новиград, а касние Подград (испод каштела). У XI. в. је на брду (670 м н/в) изграђен каштел (Стари Град), а први пут се спомиње 1281. Након што су се смењивали разни власници 1426. гроф Хенрик IV. продаје феуд општини Трст за 2.000 дуката. Венеција се занима за утврду којом су се користили у одбрани од Османлија 1463.-1521., који више пута нападају Каштел. Захваљујући миру у Wормсу 1521. Подград се враћа Аустрији. Каштел је демолиран 1550. по наредби цара иритираног намерама да се Каштел прода Венецији. Каштел је 1619., након разарања и пљачке Подграда од ускока у Ускочком рата, обновљен. Каштел су до 1848. држали копарска породица Гавардо и капетан Раунацх из Трста те феудалци Петаци (Petazzi), Кобенцел, Маренци, Туринети (Turinetti de Priè) и Монтекуколи (Montecuccoli)[1]. Напуштен је од племства у XIX. в. па га 1815. Аустријанци поновно реконструишу[2]. До I. светског рата био је важно прометсно и културно средиште.

Административна подела уреди

 
Подград, снимљен 1948.

До 1046. тај део Краса је спадао у Крањску грофовију када Хенрик III, читав Крас ставља под Истарску марку. Отуд и италијански назив Kастелнуово д'Истриa[3], а касније код формирања Аустријског приморја 1849. општина Поград је у саставу Маркгрофовије Истре. Постаје седиште котара (Безирк Подград-Цастелнуово као део Хауптманшафта (Hauptmannschaft) Волоско) са судом и порезномi[1]. Када већи део Јулије долази под Краљевину Италију Општина Подград је најпре у округу Волоско-Опатијa[4], а затим у копарском округу Истарске провинције[5], да би 1928. била одвојена од Истре и припојена у Кварнерску провинцију[6].

Опшина Подград је 1936. имала 7.186 становника. Сам Подград је имао 566 становника, али је опћина обухвачала велик део источног Краса, од Оброва до Жејане (602 становника), Велих Муна (641) и Малих Муна (498)[7], које су након 1945. дошле под Хрватску. Од 1945. Подград је, као и већи део Краса, је потпао под Словенију, у саставу покрајине Нотрањске у статистичкој Нотрањско крашкој регији.

Привреда уреди

Осим бављења пољопривредом, мештани су од 1955. већином запослени у индустријском предузећу за прераду пластичних маса Плама из којег су настале твртке Плама Пур, Термопласти, Изотерм и Плама Гео са 440 запослених.

Становништво уреди

Према подацима Статистичког уреда РС 2020. године насеље је имало 590 становникa[8].

Број становника по пописимa[9]
1991 2002 2011
627 607 614

Спорт уреди

Од спортова је у мјесту активан фудбалски клуб Плама Подград. Постојеће фудбалско игралиште је 2006. године покривено умјетном травом уз финанцијску помоћ УЕФА-е.

Референце уреди

  1. ^ а б „Podgrad - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-04-12. 
  2. ^ Arheološko konservatorstvo in varstvo nepremične kulturne dediščine. Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani (Ljubljana University Press, Faculty of Arts. 2018-07-04. ISBN 978-961-237-482-2. 
  3. ^ Топоним "Castelnuovo d'Istria" на стр. 66 Atlante geografico Treccani, vol I, Istituto dell'Enciclopedia Italiana, 2008.
  4. ^ „R.D. 18 gennaio 1923, n. 53, che istituisce la provincia dell'Istria con capoluogo Pola - Wikisource”. it.wikisource.org (на језику: италијански). Приступљено 2022-04-11. 
  5. ^ „R.D.L. 22 febbraio 1924, n. 213 - Istituzione della provincia del Carnaro con capoluogo Fiume - Wikisource”. it.wikisource.org (на језику: италијански). Приступљено 2022-04-11. 
  6. ^ „R.D.L. 4 ottobre 1928, n. 2370 - Aggregazione dei comuni di Castelnuovo d'Istria e Matteria alla provincia del Carnaro - Wikisource”. it.wikisource.org (на језику: италијански). Приступљено 2022-04-11. 
  7. ^ VIII Генрални попис становништва - 21. април 1936, XIV - Фасцикл 31 PROVINCIA DEL CARNARO (FIUME) - Tipografia Ippolito Failli, Roma 1937 ANNO XV
  8. ^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-04-11. 
  9. ^ Slovenije., Statistični urad Republike (1996—1997). Prebivalstvo Republike Slovenije. Urad. OCLC 761407119.