Пожари на депонијама

Пожар на депонији настаје када се отпадне материје које се одлажу на депонију запале и шире.

Пожар на демонији у Згјежу, маја 2018.

Врсте

уреди
 
Пожар на депонији.

Постоје две врсте – површински и дубоки пожари, први се обично јављају у неразвијеним земљама које немају капацитет да правилно покрију отпад инертним дневним и средњим покривачем. Модерни примери таквих пожара су депоније Деноар и Газипур у Индији,[1] Cerro Patacon у Панами и New Providence на Бахамима.

Депоније које не покривају свој отпад дневним покривачем узрокују продор ваздуха који обезбеђује кисеоник неопходан за повећану декомпозицију биолошке активности које ствара значајну топлоту и може изазвати спонтано сагоревање материјала на депонијама. Ако се не контролишу, пожари са спонтаним сагоревањем посебно имају тенденцију да сагоревају дубље у отпадној маси што доводи до дубоких пожара. У Сједињеним Америчким Државама 40% пожара на депонијама се приписује паљевини.[2]

Посебно су опасни јер могу изазвати испарења од сагоревања широког спектра материјала који се налазе на депонији.[3] Кључни параметри који изазивају забринутост су угљен моноксид, водоник-сулфид и испарљиве органске материје. Производња диоксина и фурана је, такође, документовани фактор ризика.

Пожаре на подземним депонијама је, за разлику од типичног пожара, тешко угасити водом осим ако се не изврши ремонт. Они су слични јамским пожарима и тресетима. Контрола продора кисеоника је најбољи метод за спречавање и борбу против пожара на подземним депонијама јер тако ватрогасни тим може бити сигуран да су сви путеви за улазак ваздуха ефикасно блокирани.

Значајни пожари на депонијама

уреди
  • 26. јануара 1998. у Ма'алаеи, 4,6—6,1 m под земљом – верује се да је угашен за неколико недеља убризгавањем више од 1000 фунти течног угљен-диоксида који је тињао четири месеца.[4]
  • Пожар на подземној депонији који је откривен у децембру 1996. године у Данбурију је изазвао јак мирис попут покварених јаја због високе концентрације водоник-сулфида. Трајао је недељама и град је био приморан да инсталира систем за опоравак гаса чија је цена премашила милион долара.[2]
  • Почетком новембра 1999. на депонији Delta Shake and Shingle Landfill у Северној Делти – ватра је била 20—30 m дубока, градоначелник је 27. новембра прогласио локално ванредно стање, а гашење пожара је трајало нешто више од два месеца и коштало је више од четири милиона канадских долара.[5]
  • 2. септембра 2007. велики пожар на регионалној депонији у Фредериктону је приморао становнике да остану у затвореном због страха да би дим могао бити токсичан.[6]
  • Републичке службе су 23. децембра 2010. пријавиле повишене температуре екстракције гаса на депонији West Lake.[7] Процењује се да је ватра била удаљена отприлике 1000 стопа од радиоактивног отпада који је илегално бачен на депонију 1973. године.[8]

Референце

уреди
  1. ^ Mogul, Rhea (2024-04-23). „New Delhi chokes as trash mountain fire spreads hazardous fumes”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-31. 
  2. ^ а б U.S. Fire Administration - Landfill Fires Архивирано 2009-03-20 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Robert P. Stearns, Galen S. Petoyan (1984). „Identifying and controlling landfill fires”. Waste Management & Research. 2: 303—309. 
  4. ^ “Ma’alaea Landfill Fire Sparks State Effort To Develop Guidelines,” Environment Hawai’i, Inc., Volume 9, Number 4, October 1998.
  5. ^ T. Sperling, "Fighting a Landfill Fire", Waste Age magazine, Jan. 1, 2001
  6. ^ „Fredericton landfill fire contained, officials say”. www.cbc.ca. Архивирано из оригинала 4. 9. 2007. г. 
  7. ^ „Missouri Department of Natural Resources”. dnr.mo.gov. Приступљено 19. 4. 2018. 
  8. ^ „West Lake Landfill”. US Environmental Protectino Agency. Приступљено 19. 4. 2018.