Позориште Орегон

Позориште Орегон, је позориште и биоскоп за одрасле у округу Ричхмонд, југоисточно од Портланда, у Орегону.[1] Позориште је изграђено 1925. године и у њему су првобитно биле постављене оргуље Вурлитзер и водвил. Касније би се приказивале холивудски, уметнички и филмови на шпанском језику. Зграду је породица Мајзелс купила 1967. године, а биоскоп за одрасле је постало седамдесетих година. Наставио је да ради као најдужи градски порнографски биоскоп и остао је у власништву члана породице Мајзелс све до 13. фебруара 2020. године.[2]

Позориште Орегон
Oregon Theatre, Portland (2014) - 1.jpg
АдресаПортланд, Орегон
Уједињено Краљевство
ВласникПородица Мајзелс (1925—2020)
Конструкција
Отвореносептембар 4, 1925. год.; пре 96 година (1925-09-04)
АрхитектаХјуберт А. Вилијамс

Биоскоп је описан као „мање језив од већине других” дуж новоразвијене улице Југоисточне дивизије. Названи су и „последњим задржавањем једне ере”, а односи се и на истакнутост приказивања филмова за одрасле у граду током седамдесетих година 20. века и на његов статус последњег имања у власништву породице Мајзелс.

Године 2004. зграда је идентификована као „место улагања и идентитета“ и добила је похвале због атрибута које вреднује заједница, као што су квалитетна архитектура, локално власништво и оријентација на улицу. Објекат је затворен почетком марта 2020. године.

Опис и историјатУреди

Позориште је двоетажно, са око 810 м2, а дизајнирао га је Хјуберт А. Вилијамс.[3][4][5] Урађено је у стилу италијанске архитектуре, са плановима које је сачинио Јниверсал сервис. Зграда је изграђена од цигле, а укључује и малопродајни објекат од стакла, двоструке висеће прозоре, украсну циглу и раван кров. По завршетку, унутрашњост је имала Вурлитзер цеви вредности 16.000 долара, украшене расветне објекте причвршћене на таваницу са високом куполом, 750 столица с високим наслоном, водитељску сцену и екран димензија 4,9 м × 6,1 м.[6] Изградња позоришта је коштала 35.000 долара, а отворено је 4. септембра 1925. године..[1]

Првобитни власник зграде био је Џ. В. Мекфалден.[5][6] Следећи власници били су Џ. Џ. и Лиди Мод, Џ. С. Мидлтон, Мари Ват и Ернест Бас.[1] Улазна врата и благајну позоришта измиенио је 1930. године Џ. В. Мекфаден, заједно са изградњом нове кабине. Године 1949. када је Конгресна Христова црква реконструисала нову црквену зграду на свом имању у 33. југоисточној улици у позоришту у Орегону одржаване су црквене службе. Предњи улаз позоришта, укључујући његова врата и кабину из тридесетих година, 1954. године санирао је Фергусон Касади.ref name=Lacher/>

Године 1967. имигрантска породица стекла је власништво над позориштем. Породица Мајзелс такође је била у власништву других биоскопа, укључујући позориште Аладин, пропали и срушени парк Енкрор, који је данас познат као позориште у Клинтоновој улици. Поред холивудских филмова, у биоскопима су се приказивали уметнички и филмови на шпанском језику.ref name=Lacher/>

Први сексуално експлицитни филм приказан у Орегону пуштен је 1967. године. Тај филм је позоришту пружио више посла за три дана, него двонедељне продаје карата за представе и остале филмове и одатле интересовање руководства Орегона за ексклузивно приказивање филмова за одрасле.

Значајн успех позориште је доживело 1972. године, дошло је до повећања броја филмских пројекција за одрасле у више од десетак биоскопа у Портланду.[1] Међутим, порастом броја видео касета и увођењем кабловске телевизије довео је до пада посећености биоскопа, а до двахиљадитих година породица Мајзелс је продала сву своју имовину осим позоришта у Орегону. Гајне Мајзелс је до почетка 2002. године био власник позоришта, а оно је било најстарије позоришта које делује као порнографски биоскоп у граду.[1]

Као биоскоп за одрасле, позориште са једним екраном заменило је традиционална седишта.[7] Почело је оглашавати емисије о сексу уживо у раном делу 21. века..[5][6][8] Године 2005. године Портланд Меркури истакао је да је позориште свакодневно приказивало хетеросексуалне порнографске филмове, осим среде и суботе, када су имали бисексуални садржај.[9][1] Портланд Маунтли је 2013. описао „зелени улаз у позориште које води до ДВД филмова за одрасле и равнодушним вратаром који тражи 8 долара. Унутар неколико десетака мушкараца, углавном старијих људи, заузимају мешавине старих кауча у готово потпуној тами”.[1][10]

 
Позориште Орегон 2014. године.

У фебруару 2020., власнику је забрањено приказивање експицитног садржаја, а место је затворено 3. марта 2020. године.[11]

ПријемУреди

Према локалном филмском архивисту и аутору Герију Лахеру, рекорд позоришта у Орегону као најдуже оперирани биоскоп за одрасле у Портланду често није јавно признат и представља "оследње задржавање једне ере, позивајући се на истакнутост пројекција филма за одрасле у Портланду.[9] У интервјуу, Лахер је изразио жељу да се позориште врати у традиционалнији биоскоп, али био је захвалан што је место до данас било поштеђено од затварања и рушења.[12]

Године 2004. ГНТ Планинг је у свој извештај укључио позориште као „место улагања и идентитета“, које је наручило Одељење за визуелну коалицију, коалиција чланова заједнице из оближњих пословних и суседских асоцијација.Одељење за визуелну коалицију улаже у „економију предузећа у локалном власништву, атрактиван улични пејзаж и позива суседе да се задрже на местима у њиховом насељу.[5][6] Зграда је идентификована као вредна због своје старости, укључујући квалитетну архитектуру, локално власништво и оријентацију на улицу.[6]

У свом прегледу позоришта из Портланда из 2005. године, у Портланд Меркурију је написано да „препуна простија удобних софа чини излет угодним“, али је критиковао место одржавања због само једног екрана и приказивања претежно хетеросексуалних филмова.[13] У публикацији је речено да је место било попут стварног биоскопа, те и да је много мање језиво од већине других.[14]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е „Historic Resource Inventory: 8-227-03530” (PDF). City of Portland, Oregon. мај 1980. стр. 1—2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 01. 2015. Приступљено 1. 1. 2015.  Note: Document accessible via the Oregon Historic Sites Database Архивирано 2015-01-01 на сајту Wayback Machine.
  2. ^ Shepard, Katie. (2020, March 6). Portland’s ‘porn palaces’ transformed the city into an X-rated haven. Now, its last erotic theater has closed. The Washington Post: https://www.washingtonpost.com/nation/2020/03/06/portland-porn-palace/
  3. ^ „Site Information”. Oregon Historic Sites Database. Oregon Parks and Recreation Department. Архивирано из оригинала на датум 01. 01. 2015. Приступљено 1. 1. 2015. 
  4. ^ „The Power of Place: Building Community Character on SE Division Street” (PDF). GNT Planning. 7. 6. 2004. стр. 1, 24, 57. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 06. 2015. Приступљено 28. 12. 2014. 
  5. ^ а б в г Lacher, Gary (10. 6. 2009). Theatres of Portland. Arcadia Publishing. стр. 103. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2016. Приступљено 30. 12. 2014. 
  6. ^ а б в г д Patail, Marty (1. 11. 2013). „The Last (Dirty) Picture Show”. Portland Monthly. Portland, Oregon: Sagacity Media. Архивирано из оригинала на датум 27. 04. 2015. Приступљено 12. 12. 2014. 
  7. ^ „History”. Waverly Heights Congregational United Church of Christ. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2004. Приступљено 30. 12. 2014. 
  8. ^ DiStefano, Anne Marie (26. 7. 2012). „Division crowded with good eats”. Portland Tribune. Portland, Oregon: Pamplin Media Group. OCLC 46708462. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2015. Приступљено 30. 12. 2014. 
  9. ^ а б Gardner, Will (14. 7. 2005). „Cinema du Sexxx: A Review of Portland's Porno Parlors”. The Portland Mercury. Portland, Oregon: Index Publishing. Архивирано из оригинала на датум 06. 10. 2015. Приступљено 12. 12. 2014. 
  10. ^ „Oregon Theatre – 2/9 Wood”. Puget Sound Theatre Organ Society. Архивирано из оригинала на датум 25. 03. 2015. Приступљено 29. 12. 2014. 
  11. ^ Monahan, Rachel (3. 3. 2020). „Portland’s Last Porn Theater Has Closed”. Willamette Week. Приступљено 3. 3. 2020. 
  12. ^ „Portland's Most Ill-Advised Valentine's Date Spots”. IFC. 14. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 01. 10. 2015. Приступљено 30. 12. 2014. 
  13. ^ „Scoop: What Jello Biafra Said in '81.”. Willamette Week. Portland, Oregon: City of Roses Newspapers. 18. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2014. Приступљено 30. 12. 2014. 
  14. ^ Cizmar, Martin (16. 10. 2013). „Restaurant Guide 2013: Different 'Vision: Looking at the future of Southeast Division Street”. Willamette Week. Portland, Oregon: City of Roses Newspapers. Архивирано из оригинала на датум 01. 10. 2015. Приступљено 28. 12. 2014. 

Спољашње везеУреди