Поларни кругови

Поларни кругови се другачије могу назвати арктичким и антарктичким круговима, као и поларнице. То су паралеле које се налазе на северној и јужној полулопти на 66,56° географске ширине[1]. Области унутар поларних кругова и његовог пола, ледене зоне, би требало да имају бар један 24-часовни период кад је центар Сунца константно изнад хоризонта и бар један 24-часовни период кад је центар Сунца испод хоризонта у току једне године. Ипак, због атмосферске рефракције и тога да је Сунце удаљени објекат, а не тачка извора, област константног дана је мало дужа, док је област константне таме мало краћа.

Поларна пројекција северног поларног круга
Цилиндрична пројекција линије поларних кругова

ЗначењеУреди

Они одвајају поларне појасеве од умерених појасева[2]. Положај добијамо из косине еклиптике од око 23,44° . Удаљеност од полова је око 2600 km, од екватора 7385 km. Од поларника, који леже на ±67,2°, према половима постоје појаве назване поларни дан и поларна ноћ. Поларни дан и ноћ могу трајати од 1 до 26 недеља. С косином еклиптике се мења и прецизни положај поларних кругова. Трентно се крећу брзином од око 1 лучне минуте у 128 година, тј. 14,4 m годишње према половима. Разлог овог померања је нутација земљине осе.

 
Поларни круг у Финској 1975.
 
Поларни круг у Норвешкој 1975.

Погрешна схватања о поларним круговимаУреди

  • Поларна ноћ заправо не додирује поларни круг, већ се налази 80-100 km ка полу тог круга.
  • Поларни дан заправо не додирује поларни круг, већ иде даље, неких 80-100 km иза круга.

Главни разлог за ово је то што се сунчеви зраци савијају у атмосфери планете, овај феномен је лакше видети на већим ширинама.

РеференцеУреди

  1. ^ „Obliquity of the Ecliptic and Nutation”. www.neoprogrammics.com. Приступљено 30. 3. 2019. 
  2. ^ „Šta znači Polarni krugovi”. staznaci.com. Приступљено 30. 3. 2019. 

Спољашње везеУреди