Полемон
Полемон (стгрч. Πολεμων Πολεμων); око 350. п. н. е. -270/269. п. н. е.) - старогрчки платонистички филозоф, научник Платонове академије у Атини.
| Полемон | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 350. п. н. е. |
| Место рођења | Атина, |
| Датум смрти | 270/269. п. н. е. |
| Место смрти | Атина, |
| Филозофски рад | |
| Школа филозофије | Платонова академија |
Живот уреди
Полемон је рођен у просперитетној породици; његов отац Филострат је био утицајан и богат грађанин. У младости, Полемон је водио разуздани и расипнички живот, али је једног дана, када му је било тридесетак година, пијан, на челу весељака попут њега, случајно је провалио у Ксенократову школу. Ксенократ је, упркос неочекиваном бучном упаду, мирно наставио своје предавање, а његово резоновање је заинтересовало Полемона. После неког времена, раскинуо је са својом прошлошћу и почео да води умерен начин живота. Ксенократ му је постао узор. Захваљујући својој марљивости и способности био је најбољи ђак у школи и 315. п. н. е., после Ксенократове смрти, постао је научник[1].
Полемон је познат по својој сталожености, озбиљности, самоконтроли и прогресивним уверењима. Међу његовим ученицима били су Атински сандук, Крантор, Зенон из Кицијума и Аркесилај. Према Јевсевију из Цезареје, Полемон је умро 270/269. п. н. е. (у другим рукописима - 276/275. п. н. е.) Диоген Лаертије каже да је живео као пустињак у башти Академије и да је умро у дубокој старости природном смрћу. Кратет га је наследио на челу Академије[2].
Филозофија уреди
Диоген Лаертије извештава да је по својим погледима био близак Ксенократу и тврдио да треба вежбати у делима, а не у дијалектичким спекулацијама, „учити хармонику из уџбеника, али без вежби је исто што и изненађивати све питањима, без противречи себи у рутини сопственог живота.” Цени је Софокла и Хомера. Рекао је да је Хомер Софокле у епу, а Софокле Хомер у трагедији[1].
Стваралаштво уреди
Према Диогену Лаертију, Полемон је оставио неколико расправа, али се већ у речнику Двора (10. век) наводи се да није сачувана ниједна. Климент Александријски га цитира (или другог филозофа по имену Полемон): „О животу у складу са природом“ (старогрчки: εν τοις περι του κατα φυσιν βιου). Сличан пасус постоји и код Цицерона, који је говорио о Полемону, који живот по законима природе сматра највишом срећом[3].
Извори уреди
- ^ а б Diogenes Laertius (1925). „Lives of Eminent Philosophers 4.3. Polemo”. Digital Loeb Classical Library. Приступљено 2024-01-04.
- ^ Appendix 3 Clement of Alexandria: Stromata, BRILL, 2017-01-01, стр. 227—228, Приступљено 2024-01-04
- ^ PRAEMONITUM DE EDITIONE TERTIA, Cambridge University Press, 2010-06-10, стр. i—ii, Приступљено 2024-01-04