Гамет

(преусмерено са Полна ћелија)

Гамети су полне ћелије које се стварају путем мејозе те садрже хаплоидан број хромозома. Људи и већина сисара користе XY систем одређивања пола у којем нормална јајна ћелија може да носи само Х хромозом, док сперматозоид може да носи или Х или Y хромозом, или ниједан, у ређим случајевима. Ако зигот има два Х хромозома развијаће се у женско биће, ако има X и Y хромозом, развиће се у мушко.[1]

ПоделаУреди

Код једноћелијских животиња, протозоа, гамети могу бити:

  • изогамети, који су међусобно исти; процес њиховог спајања назива се изогамија;
  • анизогамети се међусобно разликују и морфолошки и по понашању (по величини и изгледу):
    1. микрогамети су ситнији, покретни (имају бичеве, мушки гамети слични сперматозоидима вишећелијских животиња;
    2. макрогамети су крупни и личе на јајне ћелије вишећелијских животиња.

Процес спајања анизогамета назива се анизогамија.

Код вишећелијских животиња образују се две врсте гамета:

Јајне ћелије(женски гамети) стварају се у оваријумима(јајницима), сперматозоиди(мушки гамети) стварају се у тестисима(семеницима). Кака се оваријуми и тестиси развијају у различитим јединкама - женкама, односно мужјацима то је полни диморфизам. Код малог броја јединки оба типа полних органа стварају се у једној јединки(кишна глиста, мекушци, метиља, пантљичара) то је хермафродитизам односно двополност. Иако се у једном телу стварају оба пола оплођење је најчешће између две јединке.

  • Јајне ћелије су обично крупне и непокретне, а сперматозоиди ситни и покретни.

Еволуција гаметаУреди

Опште је прихваћено да је изогамија стање предака из којег је еволуирала анисогамија, иако њена еволуција није оставила фосилне записе.[2] Оогамија је такође еволуирала од изогамије преко анизогамије.[3] Готово увек постоје само два типа гамета, а све анализе показују да су средње величине гамета елиминисане због селекције.[4] Полне ћелије средње величине немају исте предности као мале или велике;[5] оне су лошије од малих у покретљивости и броју, а лошије од великих у снабдевању.[6]

РазличитостУреди

За разлику од гамете, диплоидна соматска ћелија појединца садржи једну копију сета хромозома из сперме и једну копију сета хромозома из јајне ћелије. Сходно томе, ћелије потомства имају гене потенцијално способне да изразе карактеристике и оца и мајке, зависно од тога да ли су доминантне или рецесивне. Хромозоми гамета нису тачни дупликати ниједног од скупова хромозома који се налазе у диплоидним хромозомима, већ мешавина ова два.[7]

Одређивање пола код сисара и птицаУреди

Људи и већина сисара користе XY систем одређивања пола у којем нормална јајна ћелија може да носи само Х хромозом, док сперматозоид може да носи или Х или Y хромозом, или ниједан, у ређим случајевима. Ако зигот има два Х хромозома развијаће се у женско биће, ако има X и Y хромозом, развиће се у мушко.[1]

За птице, женска јајна ћелија одређује пол потомства, преко ZW система за одређивање пола.[8]

БиљкеУреди

Биљке које се сексуално размножавају такође производе гамете. Међутим, пошто биљке имају животни циклус који укључује смењивање диплоидних и хаплоидних генерација, постоје неке разлике. Биљке користе мејозу за производњу спора које се развијају у вишећелијске хаплоидне гаметофите који производе гамете митозом. Сперматозоиди се формирају у органу познатом као антеридијум, а јајне ћелије у органу у облику бочице званом архегонијум. У цветним биљкама, женски гаметофит се производи унутар јајне ћелије унутар јајника цвета. Када сазре, хаплоидни гаметофит производи женске гамете које су спремне за оплодњу. Мушки гаметофит се производи унутар поленовог зрна унутар прашника. Када се поленово зрно спусти на зрелу стигму цвета, оно клија и формира поленову цев која расте низ стил у јајник цвета, а затим у јајну стабљику. Полен затим производи сперму митозом и ослобађа их за оплодњу.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Phelan, Jay (2009-04-30). What Is Life? A Guide to Biology W/Prep-U (на језику: енглески). Macmillan. ISBN 978-1-4292-2318-8. 
  2. ^ Pitnick, Scott S.; Hosken, Dave J.; Birkhead, Tim R. (2008-11-21). Sperm Biology: An Evolutionary Perspective (на језику: енглески). Academic Press. ISBN 978-0-08-091987-4. 
  3. ^ Kumar, Awasthi & Ashok. Textbook of Algae (на језику: енглески). Vikas Publishing House. ISBN 978-93-259-9022-7. 
  4. ^ Stearns, S. C. (2013-11-21). The Evolution of Sex and its Consequences (на језику: енглески). Birkhäuser. ISBN 978-3-0348-6273-8. 
  5. ^ Campbell, Anne (2013-05-16). A Mind Of Her Own: The evolutionary psychology of women (на језику: енглески). OUP Oxford. ISBN 978-0-19-164701-7. 
  6. ^ Bachtrog, Doris; Mank, Judith E.; Peichel, Catherine L.; Kirkpatrick, Mark; Otto, Sarah P.; Ashman, Tia-Lynn; Hahn, Matthew W.; Kitano, Jun; Mayrose, Itay (2014-01-07). „Sex Determination: Why So Many Ways of Doing It?”. PLOS Biology (на језику: енглески). 12 (7): e1001899. ISSN 1545-7885. PMC 4077654 . PMID 24983465. doi:10.1371/journal.pbio.1001899. 
  7. ^ „Mitosis, Meiosis, and Inheritance | Learn Science at Scitable”. www.nature.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-08. 
  8. ^ Phelan, Jay (2009-04-30). What Is Life? A Guide to Biology W/Prep-U (на језику: енглески). Macmillan. ISBN 978-1-4292-2318-8. 

Спољашње везеУреди