Gametofit
Gametofit (grčki gamete, gametes = supruga, suprug i phyton = biljka) je kod biljaka polna generacija koja stvara gamete, ili polne rasplodne ćelije. To je haploidna faza smene generacija.
Vrste biljaka kod kojih postoji smena generacija postoje najmanje dva pojavna oblika koji su po izgledu sasvim različi, a nazvani su u polnoj fazi gametofit, a u bespolnoj sporofit. Gametofiti stvaraju gamete (polne ćelije), a sporofiti spore, ćelije koje služe bespolnom razmnožavanju.
Gametofit je uvek višećelijski. Raste iz spore jednog sporofita i zato je uvek haploidan, što znači da svaka njegova ćelija ima samo jednu polovinu hromozomskih parova. Gametofit razvija polne organe, a u njima gamete. Nakon spajanja dve polne ćelije nastaje jedan diploidni zigot, početak druge generacije (diploidna, sporofitna generacija). Drugim rečima, nakon spajanja dve polne ćelije, zigot odrasta kod sporofita, koji nakon toga stvara spore iz kojih ponovo niču gametofiti, čime se zatvara krug te dve generacije.
AlgeУреди
Kod nekih višećelijskih zelenih algi (Ulva lactuca je jedan primer), crvene alge i mrke alge, sporofiti i gametofiti može biti eksterno nerazlučivi (izomorfni). Kod pripadnika roda Ulva gameti su izogamni, svi su iste veličine, oblika i opšte morfologije.[1]
Kopnene biljkeУреди
Kod kopnenih biljki, anizogamija je univerzalna. Kao kod životinja, ženski i muški gameti se nazivaju, respektivno, jaja i sperma. Kod postojećih kopnenih biljaka, bilo sporofit ili gametofit mogu biti redukovani (heteromorfni).[2]
HeteromorfijaУреди
Kod biljaka sa heteromorfnim gametofitima postoje dve različite vrste gametofita. Pošto se dva gametofita razlikuju po obliku i funkciji, nazivaju se heteromorfnim, od hetero- „različit” i morph oblik. Gametofit za proizvodnju jaja poznat je kao megagametofit, jer je obično veći, a gametofit koji proizvodi spermu poznat je kao mikrogametofit. Gametofiti koji proizvode jajne ćelije i spermu na zasebnim biljkama nazivaju se jednodomnim biljkama.
Kod heterospornih biljki (vodene paprati, neki likofiti, kao i sve gimnosperme i angiosperme), postoje dva različita sporangijuma, od kojih svaki proizvodi jednu vrstu spora i jednu vrstu gametofita. Međutim, nisu svi heteromorfni gametofiti nastali iz heterosporoznih biljaka. To jest, neke biljke imaju različite gametofite za proizvodnju jaja i sperme, ali ti gametofiti nastaju iz iste vrste spora unutar istog sporangijuma; Sphaerocarpos je primer takve biljke.
U semenim biljkama mikrogametofit se naziva polen. Mikrogametofiti semenske biljke se sastoje od nekoliko (tipično dve do pet) ćelija kada zrna polena izlaze iz sporangijuma. Megagametofit se razvija unutar megaspore postojećih vaskularnih biljaka bez koštica i unutar megasporangijuma u konusu ili cvetu u semenskim biljkama. Kod semenskih biljaka, mikrogametofit (polen) putuje u blizinu jajne ćelije (prenosi se fizičkim ili životinjskim vektorom) i proizvodi dve ćelije sperme mitozom.
Kod gimnospermi megagametofit se sastoji od nekoliko hiljada ćelija i proizvodi jednu do nekoliko arhegonija, od kojih svaka ima jednu jajnu ćeliju. Gametofit postaje tkivo za skladištenje hrane u semenu.[3]
Kod angiospermi, megagametofit je redukovan na samo nekoliko jezgara i ćelija, i ponekad se naziva semeni zametak. Tipični semeni zametak sadrži sedam ćelija. Dva jezgra spajaju se sa nukleusom sperme da formiraju endosperm, koji postaje tkivo za skladištenje hrane u semenu.
Vidi jošУреди
ReferenceУреди
- ^ Sadava, David; Hillis, David; Heller, H. Craig; Berenbaum, May (2012). Life: The Science of Biology, Volume 1 (10th изд.). Macmillan. ISBN 978-1464141225.
- ^ Bennici, Andrea (2008). „Origin and early evolution of land plants”. Communicative & Integrative Biology. 1 (2): 212—218. ISSN 1942-0889. PMC 2686025
. PMID 19513262.
- ^ „Vascular Plants :: Description”. Digimuse.nmns.edu.tw. Архивирано из оригинала на датум 2014-05-22. Приступљено 2014-07-13.
LiteraturaУреди
- Barnes, R.S.K.; Calow, P.; Olive, P.J.W.; Golding, D.W. & Spicer, J.I. (2001), The Invertebrates: a synthesis, Oxford; Malden, MA: Blackwell, ISBN 978-0-632-04761-1
- Bateman, R.M. & Dimichele, W.A. (1994), „Heterospory – the most iterative key innovation in the evolutionary history of the plant kingdom” (PDF), Biological Reviews of the Cambridge Philosophical Society, 69 (3): 345—417, doi:10.1111/j.1469-185x.1994.tb01276.x, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 04. 2012, Приступљено 2010-12-30
- Bell, P.R. & Hemsley, A.R. (2000), Green Plants: their Origin and Diversity (2nd изд.), Cambridge, etc.: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-64109-8
- Foster, A.S. & Gifford, E.M. (1974), Comparative Morphology of Vascular Plants (2nd изд.), San Francisco: W.H. Freeman, ISBN 978-0-7167-0712-7
- Guiry, M.D.; Guiry, G.M. (2008), „Cladophora”, AlgaeBase, World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway, Приступљено 2011-07-21
- Kirby, A. (2001), Ulva, the sea lettuce, Monterey Bay Aquarium Research Institute, Архивирано из оригинала на датум 2011-05-16, Приступљено 2011-01-01
- Scott, Thomas (1996), Concise Encyclopedia Biology, Berlin: Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-010661-9
- Shyam, R. (1980), „On the life-cycle, cytology and taxonomy of Cladophora callicoma from India”, American Journal of Botany, 67 (5): 619—24, JSTOR 2442655, doi:10.2307/2442655
- Sporne, K.R. (1974a), The Morphology of Angiosperms, London: Hutchinson, ISBN 978-0-09-120611-6
- Sporne, K.R. (1974b), The Morphology of Gymnosperms (2nd изд.), London: Hutchinson, ISBN 978-0-09-077152-3
- Stewart, W.N. & Rothwell, G.W. (1993), Paleobotany and the Evolution of Plants (2nd изд.), Cambridge, UK: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-38294-6
- Watson, E.V. (1981), British Mosses and Liverworts (3rd изд.), Cambridge, UK: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-28536-0
- Taylor, T.N.; Kerp, H. & Hass, H. (2005), „Life history biology of early land plants: Deciphering the gametophyte phase”, Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 102 (16): 5892—5897, PMC 556298 , PMID 15809414, doi:10.1073/pnas.0501985102
